Proizvodnja voća u Srbiji je u porastu. U 2021 godine imali smo oko 600.000 tona voća, a sada od 1,4 do 1,5 milion tona, kazao je profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu prof. dr Zoran Keserović na stručnom skupu posvećenom voćarstvu na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.
Napredak u povećanoj proizvodnji za kratko vreme, naveo je, postignut je zahvaljujući znanju i uvođenjem novih tehnologija koje su prilagođene klimatskim promenama, a to znači da su zasadi pod protivgradnom zaštitom, a kod zasada trešanja, recimo, stavlja se i plastični pokrov.
– Imamo dosta voćnjaka, posebno u Vojvodini i centralnoj Srbiji, sa postavljenom protivgradnom zaštitom – kazao je prof. dr Keserović i naveo da savetuje da se protivgradna zaštita ne podiže samo na plantažama jabuka, krušaka i trešanja već i u voćnjacima gde su šljive i kajsije.
Između deset poljoprivredno-prehrambenih proizvoda nalaze se tri voćne vrste: malina, jabuka i višnja, a 2021 godine među deset izvoznih poljoprivrednih proizvoda bila je i kupina.
– Očekujem ubrzo i da borovnica bude među deset izvoznih proizvoda jer se proizvodnja brzo širi. I zasadi višanja su u porastu jer se u celom svetu traži zamrznuta, pogotovo oblačinska višnja, što podstiče one koji planiraju da se bave voćarstvom da dižu plantaže višanja. Možda smo među prvima počeli da kalemimo stone sorte višanja za svežu upotrebu na podlogama i na rastojanju da se sa zemlje može uraditi i rezidba i berba – istakao je prof. dr Keserović.
Voćarstvo ide u dobrom pravcu i proizvođači samo moraju da rade na kvalitetu i da vode računa o izboru sortimenta kod svake voćne vrste.
– Budućnost je u kvalitetu i u zelenoj agendi – kazao je prof. dr Keserović i dodao:
– Imali smo problema oko plasmana jabuka pre dve godine, ali je bilo proizvođača koji su uspevali da prodaju rod do Nove godine i to zato što su imali kvalitetnu jabuku. Kvaltetan rod je preuslov za dobar marketing, a u poslednje vreme sve više potrošača traži voće koje se manje prska i ta zelena agenda korišćenja sorti koje su otpornije na prouzrokovače bolesti i štetočine biće sve više prisutnija.
Godina bi bila i bolja da vremenske prilike nisu umešale prste. Prvo je bilo loše vreme za vreme oprašivanja i oplodnje, kod kruške, šljive i višnje, pa je bilo štete na voću od grada i ono što je u poslednje vreme bilo najgore bile su velike količine padavina baš u vreme berbe jagode. Sada stižu rane sorte trešnje i videćemo kakvi će vremenski uslovi biti u narednom periodu. Očigledno je da moramo da unaprednom tehnologiju gajenja zbog vremskim promenama do kojih je došlo.
Na stručnom skupu posvećenom voćarstvu bilo je reči i o brendiranju voća iz Vojvodine radi boljeg plasmana na strana tržišta. Kako je istaknuto, napravljen je logo Pannonian Fruits, kao znak kvaliteta, u čijem je kreiranju pomogla Privredna komora Vojvodine koja će dati podršku i u marketinškoj kampanji u narednom periodu.
Ideju brendiranja voća podržali su najveći proizvođači MK Grupa – Agrounija, „Frueko”, COPA, ZZ „Voćar” Slankamen, „Sweet Cherry Lady”, „Ćirić Agro ”, „Delta Agrar”, PG „Žarko Kojić”, „Sirmium frut”…
Izvor: Dnevnik
Foto: Envato
