Zagađenje vazduha na zapadnom Balkanu ugrožava celu Evropu

218

Termoelektrane na ugalj na zapadnom Balkanu pretnja su zdravlju i bezbednosti evropskog stanovništva zbog povećane emisije štetnih materija, poručili su učesnici panela u sklopu obeležavanja evropske Zelene nedelje.

Termoelektrane u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Severnoj Makedoniji, Kosovu i BiH predstavljaju zdravstvenu i ekonomsku opasnost za stabilnost EU jer su glavni izvor zagađenja koje se ubrzano širi Evropom, ocenili su predstavnici vodećih evropskih organizacija i centara za zaštitu životne sredine.

Vlatka Matković, savetnica za zdravlje i energetiku u Evropskom savetu za zdravlje i životnu sredinu (HEAL) rekla je da zagađenje ne poznaje granice i da se „zagađeni vazduh sa zapadnog Balkana najpre širi prema susednim državama, ali dođe i do svih zemalja Evropske unije“.

Ona je to potkrepila istraživanjem iz 2016. godine koje je pokazalo da je te godine „16 termoelektrana na ugalj na zapadnom Balkanu emitovalo istu količinu sumpor-dioksida (SO2) kao i 250 takvih postrojenja u EU“.

Stručnjak Energetske zajednice za životnu sredinu Peter Vajda rekao je da je zastarelost jedan od glavnih uzroka štetnog uticaja termoelektrana i dodao da su one izgrađene „pre nekoliko desetina godina i da zbog toga te države ne poštuju standarde kvaliteta vazduha kakve očekuje Unija“.

Komentirajući rezultate analize Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i Evropske komisije koji pokazuju da zagađenost vazduha iz termoelektrana na zapadnom Balkanu godišnje uzrokuje oko 4.000 preuranjenih smrti i otprilike 8.000 slučajeva bronhitisa kod dece, učesnici su se složili da podizanje kvaliteta vazduha na tom području mora biti prioritet budućih evropskih politika.

Stvarna realizacija zakonodavstva za čisti vazduh glavni je uslov za ostvarivanje nulte stope zagađenja za netoksičnu životnu okolinu koji je Evropska komisija iznela u Zelenom planu.

Evropska komisija je prošle godine predstavila ekonomsko-investicioni plan za zemlje zapadnog Balkana koji predviđa do devet milijardi evra pomoći toj regiji za period 2021-2027.

Njime se predviđaju inicijative za ulaganje u glavne putne i železničke veze u regiji, obnovljive izvore energije i prelaz sa uglja, obnovu javnih i privatnih zgrada radi povećanja energetske efikasnosti i smanjenja emisije gasova staklene bašte, infrastrukturu za upravljanje otpadom i otpadnim vodama.

Zbog sve veće potrebe za smanjenjem štetnih emisija i interesa za zaštitu prirode, Evropska unija je ove nedelje organizovala virtualnu Zelenu nedelju, najveće događanje na području zelenih politika sa brojnim panelima i savetovanjima.

Foto: Pixabay, Unsplash


reklama