Fosfor je biogeni elment koji ulazi u sastav mnogih organskih jedinjenja, utiče na preocese rasta, razvića i otprnosti na niske temperature i na kvalitet zrna. S druge strane, kalijum nije konstitucioni element, ali ima veliki uticaj na procese disanja, fotosinteze, stvaranje belančevina, enzima i vitamina u biljci.

Kad dođe do nedostatka fosfora u zemljištu, kao posledica se javlja slabiji rast useva pšenice. Same biljke pšenice veoma intezivno usvajaju fosfor u jesen (I i II etapa organogeneze) i u proleće (III i IV etapa organogeneze) u toku vlatanja. Postoje pojedini periodi u razviću pšenice, kad se fosfor akumulira u pojedinim organima, odakle se kasnije aktivira i podmiruje potrebe biljaka do kraja vegetacije.

Fosfor je pokretan elemenat u biljkama, lako se uključuje i isključuje iz pojedinih organskih jedinjenja, pa se zbog toga pojava nedostatka fosfora u biljkama teže zapaža. Fosfor utiče na visinu biljke, dužinu klasa, broj klasaka. Usled nedostatka fosfora biljke imaju slabe stabljike, sitne klasove i karakteristično sitno, plavozeleno lišće sa crvenkastim tačkama koje se javljaju i na stablu. Ova karakteristična boja često se može javiti tokom zime i usled niskih temperatura, te se zbog toga nedostatak fosfora u biljkama teže zapaža.

Pri dovoljnoj obezbeđenosti fosforom povećava se masa 1.000 zrna, hektolitarska masa i staklavost zrna, poboljšava se pecivost hleba i povećava sadržaj vitamina i enzima u hlebu.

Kalijum nije konstitucioni element, ali ima veliki uticaj na procese disanja, fotosinteze, stvaranje belančevina, enzima i vitamina u biljci. Kalijum povećava otpornost prema suši, a biljke ga usvajaju od nicanja do početka klasanja. U procesu sazrevanja, sadržaj kalijuma se smanjuje u nadzemnim delovima i u zrnu jer se jedan deo vraća preko korena u zemljišni rastvor.

Nedostatak kalijuma jako usporava proces fotosinteze, što naročito utiče na sintezu belančevina. Takođe, nedostatkom kalijuma smanjuje se usvajanje vode, biljke su osetljivije na klimatsake uslove, slabije iskorišćavaju azot, smanjuje se kvalitet zrna (krupnoća i hektolitarska masa), a stabljike pšenice postaju tanke i niske, članci kratki, sekundarna stabla ne donose klas i lišće dobija mrkozelenu boju, a ivice i vrhovi listova se postepeno suše.

Izvor: dipl. inž. Milanka Miladinović, PSSS Jagodina

Foto: Pixabay