Proizvođači jagode često ne zakidaju stolone (lozice), već ih ostavljaju za proizvodnju sadnog materijala, što je nije dobro jer se smanjuje prinos za 40-50 odsto, a sadni materijal je lošijeg kvaliteta.
Razvoj stolona i živića karakteristični su za većinu sorti, a njihov broj zavisi od mnogo faktora (sorta, ishrana, zemljište, voda). Oni se razvijaju na račun matične biljke i pri tom slabe njen razvoj što se direktno odražava na prinos i kvalitet plodova u narednoj godini.
Stoloni počinju da se razvijaju od kraja maja do septembra, pa bi ih u tom intervalu trebalo zakidati u više navrata (3-4 puta) kad dostignu dužinu od 10-15 cm, a pre početka obrazovanja živića. Primenom ove veoma važne mere prinos se može povećati i do 50 odsto.
Stoloni se zakidaju dok su mladi i ne bi trebalo dozvoliti da se na njima razvija koren i lišće. Noktima, makazama ili uzanim budakom zakidaju se više puta u toku vegetacije. Prvi put pred cvetanje, drugi pred zrenje, treći po završetku berbe i četvrti put sredinom avgusta. Nikako ih ne treba čupati, jer se može oštetiti matična biljka.
Posle berbe plodova, staro, oštećeno, suvo i trulo lišće trebalo bi ukloniti iz jagodnjaka kako bi se brže razvilo novo, mlado. Odsečeni stoloni, živići i korovi obavezno se iznose iz zasada i spaljuju. Ovom merom poboljšava se formiranje cvetnih pupoljaka, bokori se bujnije razvijaju i bolje prezimljavaju. Opasnost od bolesti i štetočina je manja i povećava se rodnost u narednoj godini.
Izvor: dipl. ing. Tanja Živković, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije
Foto: Pixabay