U Srbiji se duvan gaji na blizu 5.000 hektara i to, uglavnom, sorta virdžinija, ali niču i novi zasadi berleja, jer je proizvodnja isplativa, a otkupljivači i prerađivači nude niz povoljnosti. Zbog nezapamćene suše, rod duvana umanjen je za oko 20%.
Atila Milutinović iz sela Orom kod Kanjiže, na severu Bačke, obrađuje oko 50 hektara zemlje, a duvan sorte berlej uzgaja na 10 katastarskih jutara. Sve tri parcele su pod sistemom za navodnjavanje. List duvana berlej bere se na netradicionalan način, tako što se na njivi seku čitave stabljike, kače u sušare i tokom novembra i decembra sa stabljika se skida list i pakuje za isporuku. Ova tehnologija zahteva upola manje rada nego kada bi se list brao i nizao na tradicionalan način.
– Isplati se ako se zaliva, a ako ne, onda se ne isplati. U posao mi je uključena i porodica, žena, ćerka i sin i imam još dosta radnika. Ova zemlja je najbolja za berlej, znači tu je najlakše to da proizvodimo. Recimo, prošle godine sam dostigao po hektaru 4,12 tona suvog duvana – kaže Milutinović.
Naš najveći otkupljivač duvana japanska kompanija JTI ove sezone ima ugovorenu proizvodnju duvana sorte virdžinija sa 354 gazdinstva na 2.500 hektara i tridesetak proizvođača berleja na 35 hektara.
– Ovaj način daje kvalitetniji duvan koji nama treba. Duvani tipa berlej, koji se rade kod nas, drugačijeg su kvaliteta nego na južnoj hemisferi, u Malaviju ili Brazilu – navodi Milan Bjelivuk, menadžer za proizvodnju duvana JTI.
Duvan se u Srbiji uzgaja na oko 4.600 hektara i zbog kvaliteta izuzetno je tražen na evropskom tržištu.
Izvor: RTS
Foto: Envato, Freepik