Zarazna šepavost koza je prenosiva bolest koju karakteriše propadanje tkiva između papaka.
Uzročnik bolesti je anaerobna bakterija Dichelobacter nodosus (raniji naziv bio je Bacteroides nodosus), koja sa ostalim mikroorganizmima koji se nađu u žarištu izaziva i druge bakterijske infekcije. Izvori zaraze su bolesne koze, kliconoše, zaraženi putevi, podovi staja i zaraženi pašnjaci. Razvoju ove bolesti naročito pogoduju kišoviti periodi i vlažni tereni.
Prvi simptomi bolesti javljaju se pet do deset dana posle infekcije, a obuhvataju crvenilo kože u međupapčanom području, manji otok i ranicu na koži. Kako upalni proces napreduje, zbog sve većeg bola, šepanje postaje izraženo do te mere da bolesne životinje više nisu u stanju normalno da hodaju i oslanjaju se na bolesni papak. Takve jedinke slabije jedu, mršave, daju slabiju vunu i sklone su sekundarnim infekcijama.
Dobar lek protiv zarazne šepavosti je svaki dobar dezificijens. U lečenju papaka važno je omogućiti da lek može da deluje, a to se postiže tako što se ukloni oštećeni truli deo papka. Pri obrezivanju je jako važno da se ne ošteti zdravo tkivo papka. Tako očišćen papak potrebno je oprati u rastvoru dezificijensa. Dobre rezultate daje uranjanje papaka 15-20 sekundi u rastvor dezificijensa. Posle obrade i ispiranja papka, kozu je potreno držati na suvom. Imajte na umu da je ova bolest zarazna te da je lečenje potrebno sprovesti na celom stadu.