Zaštita hrizantema od bolesti i štetočina

66

Tokom proizvodnje, hrizanteme napadaju brojni patogeni i štetočine, te je zato važna upotreba zdravog semenskog i sadnog materijala, kao i kvalitetnog supstrata.

Takođe je značajna i dezinfekcija i dezinsekcija supstrata u cilju zaštite od bolesti poleganja rasada, odnosno štetnih insekata. Za zaštitu od gljivičnih oboljenja koja izazivaju poleganje, preporučuje se zalivanje supstrata pre setve ili sadnje, po izvršenoj sadnji ili setvi, i kasnije tokom nege, preparatima kao što su Proplant 720SC ili Previcur.

Zaštita od podzemnih štetočina se obavlja rasturanjem granulisanog zemljišnog insekticida Force 0,5 G ili Galation G – 5. U kasnijim fazama, zelena masa se štiti insekticidima na bazi acetamiprida (Affinex 20 SP, Tonus), tiametoksama (Actara 25 WG).

Pegavost lista – Ovo je najopasnija bolest lista hrizanteme, koja dovodi do prevremene defolijacije, odnosno sušenja i opadanja lisne mase. Prvi simptomi su u vidu okruglastih mrkih do crnih pega koji se javljaju na listu nižih spratova. Bolest se veoma brzo razvija u zasenčenom prostoru pri velikoj vlažnosti vazduha i slabom provetravanju. Zaštitu je potrebno izvesti fungicidima na bazi bakra, kaptana (Captan, Merpan) i tiofanat-metila (Funomil, Kubik plus). Takođe, obolele biljke trebalo bi odstraniti i spaliti.

Pepelnica – Javlja se u vidu beličaste prevlake. Oboleli delovi izumiru i otpadaju, što vremenom dovodi do propadanja celih biljaka. Ako dođe do pojave ove bolesti, jedini način zaštite je tretiranje fungicidima kao što su oni na bazi difenokonazola (Sekvenca), a u uslovima nižih temperatura vazduha meptildinokap (Karathane gold EC).

Smeđa rđa – Javlja se na listu u vidu tamno smeđih izraslina. Ova bolest se može izbeći ako se spreči visoka vlažnost, kvašenje lišća, jer je za klijanje spora neophodna voda i visoka relativna vlažnost. U slučaju da dođe do infekcije, koristiti neke od fungicida kao što su Ridomil gold 68 WG, Dithane DG na svakih 7-10 dana.

Bela rđa – Ova bolest spada u karantinske bolesti koje se prenose sadnim materijalom. Prepoznaje se po pegama žućkaste boje koje se pojavljuju na licu lista, a sa naličja se javljaju beličasti izraštaji koji kasnije potamne. Obolelo lišće se suši, a kod jačih infekcija ne dolazi do cvetanja. Ako se bolest pojavi, neophodno je uništiti obolele biljke. Za sprečavanje ove bolesti mogu se koristiti fungicidi na bazi mankozeba i hlortalonila (Bravo720 SC). Najbolja zaštita se postiže uzimanjem reznica od zdrave matične biljke i pravovremenim hemijskim tretmanom.

Viroze hrizantema – Ređe se javljaju, ali spadaju u veoma opasne patogene. Virus besemenosti paradajza na hrizantemama dovodi do razaranja cveta, a vrlo retko napada lišće. Virus se prenosi biljnim vašima. Najveći izvori zaraze su reznice koje potiču od obolelih biljaka pa je preporuka da se reznice uzimaju od kontrolisanih matičnih biljaka, a tokom vegetacije zaštitu izvesti insekticidima na bazi acetamiprida (Affinex, Tonus), tiametoksama (Actara 25 WG). Oni se mogu kombinovati sa fungicidima, ali i sa određenim hranivima.

Izvor: dipl. inž. Ružica Đukić, PSSS Jagodina

Foto: Pixabay, Penn State Department of Plant Pathology & Environmental Microbiology Archives, Penn State University, Bugwood.org, Florida Division of Plant Industry , Florida Department of Agriculture and Consumer Services, Bugwood.org, Nancy Gregory, University of Delaware, Bugwood.org


reklama