Mak (Papaver somniferum) spada u najstarije gajene kulture i bio je poznat u kamenom i bronzanom dobu, u Grčkoj, Rimu i Egiptu. Pripada grupi uljanih biljaka. U našoj zemlji, pretežno u Vojvodini, proizvodnja maka podrazumeva isključivo uljani mak, dok su u svetu zastupljeni kultivari za proizvodnju opijuma.
Makovo ulje ima odličnu hranljivu vrednost, jer sadrži veliki broj masnih kiselina, među kojima preovladavaju oleinska, stearinska, linolna i palmitinska kiselina. Svrstavaju ga u polusušiva ulja i po vrednosti je najbliže maslinovom i susamovom ulju. Makovo ulje se koristi za ljudsku ishranu, ali je proizvodnja maka takođe vrlo važna i za izradu lakova, toaletnih sapuna i kvalitetnih slikarskih boja. Uljane pogače su veoma cenjena koncentrovana hraniva za muznu i tovnu stoku, jer sadrže visok procenat proteina, ugljenih hidrata i sirovih vlakana. Seme se koristi u domaćinstvima, pekarstvu i poslastičarstvu za spremanje slatkiša, poslastica i za poboljšanje kvaliteta peciva. U industriji bombona i alvi makovo seme se koristi kao grilaž.
U suvim čaurama maka nalazi se nešto kofeina i oko 0,4% morfijuma, te se čaure uljanog maka koriste i za estrakciju ovih alkaloida u farmaciji i medicini. Proizvodnja maka se obavlja isključivo u plodoredu i dolazi iza ozimih žitarica. Monokulturu ne podnosi i dobar je predusev za strna žita i mahunarke.
Najčešća oboljenja maka
Mak napada veliki broj parazita prouzrokovača bolesti, od kojih su najznačajniji prouzrokovači plamenjače, crne pegavosti i bakterijske uvelosti maka. Ova kultura ne zauzima veće površine u našoj zemlji, ali su štete od bolesti svake godine sve značajnije, a u godinama epifitocija prinosi su niski ili mogu čak potpuno izostati. Pored vodećih parazita, mak oštećuju Sclerotinia spp. (truležnice korena, stabla i čaure), Fusarium spp. (fuzariozna plesnivost), Bacterium papaveris (bakterijska uvelost), Verticilium alboatrum (verticiliozno uvenuće), Pseudomonas papavericola (pseudomonoza), Alternaria brassicae (crna pegavost) i Botryotinia fuckeliana (siva plesnivost maka).
Plamenjača maka
Bolest izaziva Peronospora arborescens. U kišovitim godinama prouzrokuje masovno sušenje lišća i čaura. Simptomi bolesti su različiti u zavisnosti od faze razvoja biljaka i vremena ostvarivanja infekcija. Zaraženi ponici bivaju nekrotirani, a na naličju kotiledonih listića pojavljuje se navlaka, koju obrazuju kondiofore sa konidijama. Mlado lišće je obično deformisano, a na starijem se uočavaju uglaste pege sa pepeljastom navlakom na naličju lista. Napadnute čaure ne proizvode opijumsku smolu.
Rane zaraze ostvaruju se u jesen, kod ozimog maka, ili u proleće, kod jarih formi maka. U okviru pega sa naličja lišća formiraju se kondiofore sa konidijama, koje služe za ostvarenje novih infekcija i širenje zaraze u toku vegetacije. U vlažnim godinama i povoljnim uslovima za širenje patogena, bivaju zahvaćeni svi nadzemni delovi, pri čemu se lišće sa celim liskama suši. Parazit prezimljuje u obliku oospora u biljnim ostacima ili u obliku micelije u mladim biljkama ozimog maka.
Ukoliko parazit napadne mlade biljke, one brzo propadaju. Napadnuto lisno tkivo izumire i sasušuje se. U godinama epifitocije u celosti je ugrožena proizvodnja maka. Biljke maka mogu biti napadnute od klijanja i nicanja, do berbe.
Prva i osnovna mera zaštite je preventiva, odnosno plodored u periodu od 2-4 godine. Druga mera je duboko zaoravanje žetvenih ostataka u avgustu ili septembru. Naravno, tu su i hemijske mere. U zavisnosti od uslova za razvoj parazita, 2-5 tretmana fungicidima obezbeđuje uspešnu zaštitu useva od parazita prouzrokovača plamenjače. Za tretiranje koriste se atomizeri sa više vode, kako bi mlado lišće bilo zahvaćeno fungicidima i sa lica i sa naličja. Koriste se preparati na bazi cimoksila, cineba, mankozeba, azoksistrobina… Fungicidi se primenjuju u razmacima od 10-15 dana ili iza svake kiše. Integralna zaštita bazira se na službi prognoze, preventivnoj zaštiti, i zaštiti useva maka neposredno pre ostvarenja infekcije. Fungicidi na bazi iprovalikarba i folpeta deluju i preventivno i kurativno. Sistemične preparate treba koristiti samo kada se mora, u kišovitim godinama, i kada se zakasni sa tretiranjem.
Crna pegavost
Simptomi ovog gljivičnog oboljenja su slaba klijavost semena i sušenje ponika, a kod ranih infekcija na prizemnom delu stabla javljaju se nekrotične pege koje izazivaju uginuće mladih biljaka. Kod kasnijih zaraza, na lišću, stabljikama i čaurama pojavljuje se veći broj poligonalnih mrkocrnih pega. Lišće se suši. Čaure se deformišu i ostaju sterilne. Na pegama se razvijaju mrke prevlake sastavljene od konidiofora. Slične simptone izaziva i Bacterium papaveri, ali se iz pega izliva bakterijski eksudat. Biljka može biti napadnuta tokom čitave vegetacije, a patogen prezimljava u biljnim ostacima ili na zaraženom semenu.
Nanosi velike štete svake godine, a pogotovu kada je proleće i leto umereno toplo i vlažno. U takvim uslovima može izazvati smanjenje prinosa i količinu sirovog opijuma i do 50%.
Kako bismo izbegli ovo oboljenje, najvažnije je poštovati četvorogodišnji plodored i duboko zaoravati biljne ostatke. Izuzetno je važno dezinfikovati seme fungicidima na bazi organske žive, kaptana, karboksima+tirama ili flutriafola+tiabendazola. U toku vegetacije zaštita se obavlja benomilom.
Bakterijska uvelost
Ponici iz zaraženog semena ubrzo posle nicanja uginjavaju. U toku vegetacije na lišću, stablu i čaurama razvijaju se mrke pege. Napadnuto lišće se suši i vrlo brzo nastaje uvenuće biljaka.
Prenosi se semenom i biljnim ostacima koji zaostaju u polju posle berbe. Spada u sudovna oboljenja i parazit se širi sudovnim snopićima, što izaziva brza uvenuća biljaka. Vrlo je opasna bolest, koja dobija epifitotičnu formu i ugrožava kulturu maka ukoliko su česte kiše tokom proleća i leta.
U borbi protiv Xanthomonas papavericola najvažnije je proizvesti zdravo seme, i sačuvati biljke zdrave posle nicanja i tokom kišovitih proleća. Zaštita maka počinje od setve zdravog semena dezinfikovanog fungicidima na bazi i u obliku baznog karbonata, karboksima ili tiabendazola+flutriafola. Posle nicanja biljke maka se moraju prskati u razmacima od 1-2 sedmice preparatima bakaroksihlorida. Poslednja aplikacija fungicida mora se izvesti najkasnije 4 nedelje pred berbu čaura maka preparatima na bazi bakra.
Štetočine maka
Kultura maka je sa stanovišta štetočina jako ugrožena, od nicanja do ubiranja. U periodu nicanja i klijanja najveće štete nanose žičnjaci, grčice, podgrizajuće sovice, rovac i ptice.
U prvim fazama iza nicanja značajne probleme proizvođačima maka pričinjavaju stepski popac, viličnjak, lucerkina pipa, prolećne sovice, štetni glodari i puževi. Tu su naravno i lisne vaši (vektori virusa), makova buba, lisni mineri i stabljikine pipe.
Od štetočina u toku vegetacije od najvećeg ekonomskog značaja su makov korenov surlaš, siva makova pipa i muva makove čaure. U periodu cvetanja maka izuzetne štete pričinjava rutava buba (Tropinota hirta) i neposredno pred berbu štetne ptice (siva vrana, gačac, poljski vrabac, grlica, golub, gugutka, fazan).
Makov korenov surlaš
Ima jednu generaciju godišnje. Imago prezimljava u zemljištu. Odrasli insekti se pojavljuju rano u proleće, tokom aprila u našim uslovima, i hrane mladim lišćem maka. Larve prvo miniraju lišće, a potom prelaze na koren, gde izgrizaju hodnike u tkivu, što dovodi do hipertrofije tkiva i zadebljanja korenovog vrata. U jednom korenu može se naći 5-50 larvi. U zemlji, na dubini od 10 cm, u blizini korena prave komorice i pretvaraju se u lutke. Novoformirani imago posle eklozije izlazi na površinu zemlje, hrani se tokom leta na lišću biljaka i krajem leta se povlači u zemlju gde ostaje do sledećeg proleća. Mere zaštite se svode na suzbijanje odraslih insekata dok traje njihova dopunska ishrana, pre ili u vreme početka ovipozicije. Obično se izvedu 1-2 tretmana uz aplikaciju insekticida na bazi lambda cihalotrina ili deltametrina.
Siva makova pipa
Ceutorrhynchus macula alba ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava imago u zemlji na dubini od 10 cm. Siva makova pipa se javlja u drugoj polovini maja ili početkom juna, pred početak cvetanja maka. Ženka probuši tek formiranu čauru maka i u njenoj unutrašnjosti polaže do 20 jaja. Otvor kroz koji je položeno jaje na čauri se vidi kao tamna mrlja. Embrionalni razvoj traje 5-8 dana. Celokupan razvoj larve odvija se u čauri, koju napušta kad završi porast, odlazi u zemljište i na dubini 5-8 cm pretvara se u lutku. Razvoj larve traje oko 20 dana. U avgustu se formira imago, koji ostaje u zemlji do narednog proleća. Stadijum lutke traje 15-30 dana. Siva makova pipa se u Vojvodini redovno javlja i svakako je najopasnija štetočina maka. Štete uglavnom nanose larve. One se hrane semenkama maka. Oštećene semenke postaju žućkaste, smežuravaju se i prevremeno sasuše. Usled ishrane imaga i bušenja čaura radi polaganja jaja, čaure se deformišu i osuše. Veliki broj otvora na čaurama omogućuje prodiranje mikroorganizama i pri vlažnom vremenu se uplesnave, tako da im se smanjuje kvalitet i tržišna vrednost. U godinama progradacije broj uništenih čaura kreće se čak do 90% i prinos semena maka se svodi na polovinu.
Borba protiv odraslih insekata izvodi se neposredno pred polaganje jaja. Uobičajeno je da se izvedu dva tretiranja, prvo pred početak cvetanja, a drugo u precvetavanju. Obzirom da mak ne cveta ravnomerno, tretiranja treba izvoditi u kasnim popodnevnim časovima ili uveče, posle završetka leta pčela i uz primenu insekticida koji su za korisne insekte praktično bezopasni. Preporučuju se insekticidi na bazi deltametrina, fosalona ili diafolisa.
Muva makove čaure
Pojava makove muve je dobrim delom sinhronizovana sa pojavom sive makove pipe. Ima jednu generaciju tokom godine. Prezimljava imago. Ženka polaže jaja kroz otvore koje je pre polaganja načinila na čauri siva makova pipa. Otvore kroz koje su izašle Ceutorrynchus macula alba, koriste odrasli insekti ove cecidomide radi izlaska iz čaure i odlaska u zemlju zbog hrizalidizacije.
Štetne su uglavnom larve, koje oštećuju semenke i zagađuju ih svojim izmetom. Imago pravi otvore na čaurama maka radi polaganja jaja i za izlazak po završenom razviću. Istovremeno prisustvo larvi sive makove pipe i cecidomida, koje se takođe hrane semenkama, značajno uvećavaju štete. Kako ovu pojavu prate i prouzrokovači truleži i plesnivosti, to dolazi do potpunog propadanja semena u čaurama i drastičnog smanjenja prinosa maka.
Suzbijanja se izvode pre polaganja jaja, na početku cvetanja i u precvetavanju u vreme pojave čaure maka. Koriste se iste metode i insekticidi kao i za suzbijanje sive makove pipe.
Zaštita od korova
Izbor herbicida za suzbijanje širokolisnih korova u maku je mali, te se za suzbijanje rano prolećnih korova koristi ljudski rad u prvim fazama razvoja useva. U drugom delu vegetacije, biljke maka svojim habitusom i sklopom zasenjuju i guše korove. To je sudbina malih kultura u ostvarivanju profita. Praktičnu primenu u Francuskoj je našla kombinacija aminotriazola+amonijumtiocijanata u dozi od 3 kg/ha. Herbicid ispoljava zadovoljavajuću selektivnost za mak, ali i ograničenu primenu zbog uskog spectra delovanja na korove i nedovoljnu perzistentnost u toku vegetacije. Stoga se većim proizvođačima maka sugeriše da korove suzbijaju na strništu tokom avgusta i septembra herbicidima na bazi dikvata ili parakvata.
Suzbijanje jednogodišnjih i višegodišnjih travnih korova u maku je na najbolji način rešeno herbicidima na bazi fluazifop-p-butila ili fenoxapropa u količini od 1,5-3 l/ha preparata. Niže doze se koriste za jednogodišnje korove, u fazi 3-5 listova, dok se više doze koriste za višegodišnje korovske vrste i pri visini korova 25-30 cm.
Desikacija maka izvodi se herbicidima na bazi dikvata u vreme biološke zrelosti useva i uz utrošak 400-600 litara vode/ha kada se tretiranja izvode traktorskim prskalicama ili 60-100 l/ha vode kada se tretira avionima ili helikopterima.
Autor: Dr Mladen Marković, Agro Plod
Foto: Pixabay, http://www.faunaromaniei.ro