Mrazevi koji se u našoj zemlji mahom javljaju od oktobra do maja mogu da oštete organe jabuke, a nekad i da ugroze opstanak celog stabla.
Prema vremenu pojave, mrazevi mogu da se podele na: rane (jesenje), zimske i pozne (prolećne).
U našem podneblju najveće štete obično izazivaju pozni mrazevi, pa je borba protiv njih i najznačajnija. Najdelotvornija zaštita jabuke od mrazeva postiže se pravilnim izborom sorti i položaja za voćnjak.
Rani (jesenji) mrazevi javljaju se u oktobru i prvoj polovini novembra. Oni nanose manje štete letnjim sortama nego poznim zimskim sortama jabuke (greni smit). Da bi se smanjile štete od ranih mrazeva, trebalo bi izbegavati kasno prihranjivanje azotnim đubrivima i pozno navodnjavanje jabučnjaka, naročito ako se nalazi na niskim položajima (doline potoka i manjih reka).
Zimski mrazevi su normalna pojava u našim krajevima. Povoljna je okolnost što se najjači mrazevi javljaju za vreme najveće otpornosti organa, u toku zimskog mirovanja jabuke.
Sejanac divlje jabuke i vegetativna podloga A2 su najotpornije podloge prema mrazevima.
Lisni i cvetni (mešoviti) pupoljci jabuke otporniji su prema zimskim mrazevima nego kod drugih voćaka. Stabla jabuke mogu da prežive srazmerno obilna oštećenja drveta i kore, ako tvorno tkivo (kambijum) i lisni pupoljci nisu povređeni izmrazavanjem. Kad se lisni pupoljci otvore i počne porast mladara, radom tvornog tkiva se obnavljaju oštećena tkiva. Ako mrazevi odvoje koru jabuke, potrebno je što pre zakucati je ekserima sa širokom glavom i premazati kalemarskim voskom. Jače oštećena stabla jabuke od zimskih mrazeva ne treba orezivati u proleće, ali zasad bi trebalo obilnije prihraniti azotom, a površinu zemljišta redovno obrađivati i zalivati.
Pozni (prolećni) mrazevi u toku aprila i prve polovine maja mogu da oštete cvetne pupoljke, cvetove i zametnute plodove. Cvetni pupoljci i cvetovi jabuke osetljiviji su ako je pre pojave mraza bilo toplo vreme. Cvetovi okrenuti zemlji manje stradaju od poznih mrazeva. Zlatni delišes i greni smit otporniji su prema poznim mrazevima nego druge privredno značajne sorte jabuke u našoj zemlji.
Radi suzbijanja poznih mrazeva primenjuju se: posredne, neposredne i naknadne mere borbe.
Među posrednim merama borbe spadaju izbor pogodnih položaja za jabučnjak, izbor otpornih sorati, korišcenje visokog debla i nagrtanje snega oko voćaka.
Neposredne (direktne) mere zaštite jabuke protiv poznih mrazeva su: zamagljivanje, zadimljavanje, orošavanje veštačkom kišom, površinsko navodnjavanje, pokretanje vazduha i zagrevanje. Ove mere daju bolje rezultate ako se primenjuju po tihom, maglovitom i oblačnom vremenu. Među ovim merama najbolju zaštitu pružaju orošavanje i zagrevanje.
Naknadne mere podrazumevaju prskanje biljnim hormonima (giberelini, naftalin sirćetna kiselina) posle poznog mraza. Na taj način se podstiče obrazovanje ploda jabuke bez oplodenja.
Izvor: dipl. inž. Suzana Jerkić, PSSS Vranje
Foto: Free Images
