Prinos oraha često može da bude umanjen, a nekih godina ga uopšte i nema zbog oštećenja izazvanih mrazevima, prvenstveno poznim prolećnim koji se javljaju na početku vegetacije.
Mladari oraha u prvoj fazi porasta mogu da izdrže temperaturu od oko -2, a tek zametnuti plodovi samo -1 stepen.
Oštećenja od poznih prolećnih mrazeva se mogu umanjiti, pa i izbeći dobrim izborom položaja, gajenjem otpornih sorti i primenom pojedinih mera zaštite oraha od mraza.
Pri podizanju zasada oraha trebalo bi izbegavati niske zatvorene položaje i jugozapadne ekspozicije na kojima orah ranije počinje vegetaciju te je osetljiviji prema poznim prolećnim mrazevima.
Formiranjem visokog debla i krune umanjuju se štete od mraza.
GAJENJE OTPORNIH SORTI
Gajenje sorti oraha kraće vegetacije je najefikasniji način sprečavanja šteta od poznih prolećnih mrazeva, jer su pupoljci u stadijumu mirovanja neuporedivo otporniji prema niskim temperaturama od mladara, cvetova ili mladih plodova.
ZADIMLJAVANJE ZASADA ORAHA
Korisno je zadimljavati zasad na početku vegetacije oraha ako imamo slabiji mraz. Kada se danju temperatura vazduha spusti ispod 5 stepeni, a vreme je vedro, noću se može očekivati mraz. Mraz se preciznije može predvideti pomoću Keplerovog psihrometra.
Zadimljavanjem se može efikasno boriti protiv mrazeva do -3 stepena, jer se njime temperatura prizemnog vazduha povećava za 1-3 stepena. Najefikasnije je dimnu zavesu praviti pomoću zadimljivača.
Dimne zavjese se mogu praviti i paljenjem materijala (što baš i nije ekološki) koji daje gust dim, kao što su stare gume, vlažna slama ili piljevina natopljena prerađenim mašinskim uljem ili naftom… Materijal se blagovremeno rasporedi po voćnjaku i pali se kritičnih noći.
VEŠTAČKA KIŠA
Zaštita od mrazeva pomoću orošavanja vodom dosta se efikasno primenjuje kod gustih zasada jabuka i krušaka. Kod oraha se ređe primenjuje zbog njegove visoke krune. Utrošak vode je veliki (30-50 m³ po hekataru za jedan čas prskanja), pa je ovaj način zaštite oraha od prolećnih mrazeva veoma skup.
Važno je postaviti kvalitetne rasprskivače (rinke) koji proizvode što sitnije kapi, a trebalo bi da se što brže okreću. Voda se hladi oslobađajući toplotu. Takođe, s prelaskom vode iz tečnog u čvrsto stanje (led), oslobađa se toplota od oko 20 džula. Tako se povećava temperatura vazduha za 2-4 stepena. Proces orošavanja traje sve dok traje mraz.
VEŠTAČKA MAGLA
Jeftinij način zaštite oraha od mraza je pomoću veštačke magle. Znatno manji utrošak vode, a efekti su čak i veći nego primenom veštačke kiše.
KREČENJE STABLA
Deblo oraha možemo krajem zime krečiti, čime se za nekoliko dana odlaže početak vegetacije. Bela boja odbija sunčeve zrake, pa je zagrevanje kore manje i njeno pucanje ređe.
Kora puca zbog velikih temperaturnih kolebanja u toku dana i noći u proleće kad je kambijum otpočeo aktivnost i to najviše s južne i jugozapadne strane. Zato se uz sadnice kolje, koje drži sadnicu u uspravnom položaju, postavljaju sa južne strane da bi svojom senkom sprečile preterano zagrevanje kore u toku dana.
Od jesenjih i zimskih mrazeva najbolja zaštita je izbor otpornih sorti koje na vreme završavaju vegetaciju i dobro pripremljene ulaze u period zimskog mirovanja. Važna je i pravilna primena pojedinih agrotehničkih mera.
Preterano đubrenje azotom, pogotovo ako je kasno obavljeno, kao i navodnjavanja krajem avgusta i u toku septembra produžuju vegetaciju oraha i smanjuju njegovu otpornost na mraz.
Izvor: agrosavjet.com
Foto: Pixabay