Opšte je poznato da ovce koje u periodu hladnog vremena (pozna jesen i zima) pokisnu ili dugo budu izložene hladnom vremenu nisu u stanju da sopstvenom toplotom dovoljno zagreju telo. U slučajevima čestog ponavljanja ovakvog stanja može doći do poremećaja u termoregulaciji, a samim tim i slabljenja imunološkog sistema i pojave bolesti.

Do sličnih problema dolazi i u periodu zimskog jagnjenja, kad organizam ovce naglo oslabi zbog pripreme i samog čina jagnjenja i kasnijeg odgoja mladunčeta.

Naravno da do ovakvih problema ne dolazi u ovčarnicima zatvorenog tipa, ali u poluotvorenim ili potpuno otvorenim ovčarnicima nije na odmet napraviti jednu manju prostoriju gde bi se ovce jagnjile i u koju bi se smeštale kod ekstremno niskih temperatura.

Ideja je da se za izolaciju iskoristi vuna koja se danas najčešće baca. U okviru ovčarnika iskoriste se postojeći stubovi (10×10 cm.) uz dodatak novih da bi se napravila zasebna prostorija. Sa unutrašnje strane prostorija se opšije daskom, dok se sa spoljašnje strane oblaže (opšiva) postepeno, počev od patosa. Naravno, odmakne se od poda 10 cm. (tampon zona) radi sprečavanja vlage. U međuprostor, šupljinu širine 10 cm, nabija se postepeno vuna i sukcesivno zakiva daska. Slično se pravi i izolacije plafona.

Za određeni vremesnki period (godinu, dve ili tri), zavisno od količine ošišane vune, šupljine se kompletno popune i imate prostoriju sa kvalitetnom termo-izolacijom i za zimski i za letnji period (upućeni koji su uradili slične prostorije tvrde da u zimskim uslovima – ako je napolju preko -20, temperatura ne pada ispod +12 stepeni, odnosno u letnjem na +35 unutra je tek malo preko 20 stepeni).

Naravno da postoji i problem zaštite vunenog „sendviča“ od insekata, miševa i slično. To se jednostavno rešava korišćenjem organotifosfatnog insekticida. Sa napravljenim rastvorom, vuna se postepeno zaliva i natapa, čime se obezbeđuje potpuna zaštita, a istovremeno produžava rok trajanja.

Izvor: dipl. inž. Nenad Vujčić, PSSS Požarevac

Foto: Pixabay