Zaštita uljane repice od korova

37

Uz optimalni sklop i blagovremeno zatvaranje redova, uljana repica je kultura koja je sposobna da sama uguši korove.

Sve to može da se ostvari uz primenu pune agrotehnike, što podrazumeva dobru osnovnu obradu i setvu u optimalnom roku, što omogućava dobro klijanje i nicanje, formiranje optimalnog broja biljaka i stvaranja uslova za brz porast biljaka i sklapanje redova.

Uljana repica je na konkurenciju korova osetljiva samo do faze obrazovanja rozete i zatvaranja redova.

U ovu kategoriju korova spadaju muhari, pepeljuga, štir i vijušac. Dolaskom jesenjih i zimskih mrazeva svi korovi letnjeg aspekta izmrznu i ne predstavljaju praktičnu opasnost. Veći problem predstavljaju korovi koji su sposobni da prezime Sinapis arvensis – gorušica, Stellaria media – mišjakinja, Capsela bursa pastoris – hoću neću, Galium aparine – lapak. Od višegodišnjih korova najopasniji su palamida i divlji sirak.

Primena herbicida u uljanoj repici je preko potrebna kao komplemetarna mera u sklopu dobre agrotehnike i sistemu rotacije herbicida i očuvanja našeg okruženja.

Postoji širok izbor herbicida za primenu u uljanoj repici. U praksi se najčešće primenjuju herbicidi na bazi klomazona (pre setve uz inkorporaciju u zemljište), klopiralida, kvizalofop-P (posle setve, a pre nicanja useva i korova), i herbicidi derivati fenoksi kiseline i fluazifop-p-butila posle nicanja korova i useva.

U grupu desikanata uljane repice spadaju preparati iz grupe dikvata, glifosinat amonijuma. Međutim za desikaciju uljane repice najčešće se koriste preparati na bazi dikvata. On je jedini pravi desikant, koji se koristi u vreme biološke zrelosti useva i sa manje od 35 % sadržaja vlage u zrnu. Glufosinat amonijum je defolijat i koristi se u fazi zrenja ili kad seme uljane repice dobije crnu boju. Na jako zakorovljenim usevima preporučuje se primena glifosata, na 14 dana pred žetvu repice.

Izvor: Žaklina Mladenović, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije


reklama