Zaštita uskladištenih plodova voćaka nije ni jednostavna, ni laka. Da bi se ostvarili dobri rezultati, potrebno je primeniti niz mera i to kako u voćnjacima tokom gajenja voćaka, tako i u skladištima tokom čuvanja.

U voćnjacima bi trebalo što bolje sprovesti različite fitosanitarne mere, a pre svega treba redovno uklanjati prezimele izvore inokuluma (mumificirane plodove, lišće, rak-rane i izumrele grane), te redovno uklanjati sve obolele plodove u toku vegetacije, kako bi se smanjio infekcioni potencijal raznih patogena. Preporučuje se i gajenje tolerantnih ili otpornih sorti voćaka na značajnije patogene, a tokom vegetacije posebnu pažnju treba posvetiti hemijskoj zaštiti, kako bi se plodovi što bolje sačuvali od napada patogena i štetočina, pri čemu veliki značaj ima poslednje tretiranje pred berbu plodova (karenca) o čemu treba posebno voditi računa.

Smanjenju pojave skladištenih bolesti plodova tokom čuvanja u skladištima ili hladnjačama doprinosi čitav niz mera: berba optimalno zrelih plodova, izbegavanje povređivanja plodova pri berbi, transportu i manipulisanju, sortiranje i odvajanje svih povređenih i obolelih plodova pre unošenja u skladište ili hladnjaču, dezinfekcija ambalaže i skladišta pre unošenja plodova, korišćenje optimalnog režima skladištenja sa naglaskom na optimalnu temperaturu, vlažnost i sadržaj CO2 i etilena, uz dosledno poštovanje posebnih zahteva pojedinih činilaca za svaku skladištenu vrstu i sortu voća.

Higijena je izuzetno značajna za kvalitetno, dugotrajno i uspešno čuvanje raznih vrsta voća u skladištima ili hladnjačama, a ona podrazumeva čitav kompleks mera koji započinje od projektovanja, odnosno izbora lokacije i konstrukcije skladišta ili hladnjače, pa sve do svakodnevnog i potpunog sprovođenja sistema raznih sanitarnih mera.

Pri projektovanju hladnjače potrebno je posebno voditi računa o lokaciji, kako objekat ne bi bio podignut u blizini đubrišta, izvora aerozagađenja, hidrozagađenja itd. Objekat mora biti pravilno konstruisan, od materijala koji se može čistiti i prati, i ne sme biti pogodan za razvoj insekata i glodara. Ceo objekat mora biti zaštićen odgovarajućim mrežama i rešetkama od životinja koje ulaze u krug hladnjače, insekata koji dolaze vazduhom za prvotravanje i glodara koji dolaze preko kanalizacione mreže. Važno je projektom odvojiti „čist“ od „nečistog“ dela. Voda kojom se hladnjača snabdeva mora biti higijenski ispravna u skladu sa zakonskim propisima. Sanitarne prostorije i instalacije u hladnjači moraju biti projektovane tako da se čišćenje može obaviti lako i uspešno. Takođe mora se voditi računa o uslovima prijema plodova, održavanju higijene u toku sortiranja, pakovanja, i skladištenja, odvajanju otpadaka od linije sortiranja i pakovanja, održavanju higijene radnika, alata, mašina, pogona.

Komore u hladnjači trebalo bi dezinfikovati najmanje dva puta godišnje. Čišćenje i pranje se obavlja kad je komora prazna i u njoj temperatura oko petnaest stepeni. U starim hladnjačama zidovi komora su malterisani i krečeni, pa se pri dezinfekciji skida stari premaz i nanosi nov, kome je obično dodat rastvor hloramina. Kod savremenih hladnjača, koje su građene panelima, higijena se lako održava, jer je unutrašnja obloga panela aluminijumski ili čelični bojeni lim.

Pranje zidova se obavlja pomoću kompresora, toplom vodom pod pritiskom. Za dezinfekciju se mogu koristiti jedinjenja na bazi hlora (Na-hipohlorit, Ca- hipohlorit, hloramin), kvalitetna amonijumova jedinjenja kao što su Meripol BQ, Cetavlon, amfolitna jedinjenja (Tego), kao i različite smeše dezinfekcionih sredstava (formalin, hlorni kreč-soda…).

Moderna tehnologija skladištenja raznih vrsta voća ima prevashodno za cilj potpunu kontrolu procesa disanja, sazrevanja i starenja plodova i njihovo održavanje sa što višom vitalnošću, što sve zajedno utiče na povećanje njihove prirodne otpornosti na prouzrokovače bolesti, kao i na sposobnost da zaleče rane.

Ukoliko se ekonomski gubici tokom čuvanja voća u skladištima žele smanjiti na tolerantnu meru, kod nas bi hitno trebalo više raditi na uvođenju i većem korišćenju modifikovanih i kontrolisanih atmosfera za čuvanje plodova voćaka.

Izvor: dipl. inž. Biljana Nikolić, PSSS Smederevo (Korišćena literatura: „Zaštita uskladištenih biljnih proizvoda od štetnih organizama“, Dr Petar Kljajić)

Foto: Free Images