Aktivnost višnje ne prestaje ni tokom perioda biološkog mirovanja. Ona je znatno umanjena zbog nepovoljnih uslova, a u prvom redu usled niskih temperatura vazduha i zemljišta.

U periodu mirovanja (prinudnom i prirodnom), niske temperature često oštećuju višnje. Potpuno ili delimično mogu da budu oštećeni cvetovi, pupoljci, grančice, deblje grane i tkiva pojedinih delova krune, kao i delovi korena.

Priprema višnje da izdrži niske temperature u zimskom periodu počinje vrlo rano, još u toku leta, kad se biljka nalazi u stanju aktivnog rasta. Ukoliko višnja završi na vreme vegetaciju, ona u toku zime može da izdrži bez oštećenja vrlo niske temperature. Ako nije bilo dovoljno vode tokom vegetacije, višnje su u tom slučaju osetljive na mraz. Za povećanje otpornosti prema mrazu neophodno je imati u vidu, u određenim periodima porasta višnje, uticaj delovanja raznih faktora. Pri tome do velikog izražaja dolaze karakteristike sorte.

Povećanje otpornosti višnje prema niskim temperaturama ostvaruje se selekcijom i stvaranjem novih otpornih sorti. Pored toga, otpornost višnje može se povećati i primenom (u toku gajenja) niza odgovarajućih postupaka koji utiču na pravac metabolizma. U tome se traže osnovni putevi za povećanje otpornosti svih voćaka prema štetnom dejstvu mraza. Pozni prolećni mrazevi izazivaju, najčešće, velike štete. Oni se javljaju neposredno pred faze cvetanja, tokom i neposredno posle nje. Po pravilu su otporniji cvetni pupoljci nego cvetovi, a cvetovi nego tek zametnuti plodovi.

U suzbijanju poznih mrazeva primenjuju se dve vrste mera borbi. Jedne su indirektne, a druge direktne. U indirektne mere borbe spadaju one koje se primenjuju mnogo ranije nego što se podigne višnjik. Biraju se položaji na kojima se ne javljaju pozni mrazevi. Pored toga, vrši se izbor otpornih sorti i otpornijih podloga. Na otpornost višnje na niske negativne temperature može se delovati i nizom agrotehničkih i pomotehničkih mera. Trebalo bi primenjivati one mere koje će sprečiti bujan porast letorasta, pozno završavanje vegetacije, suvišno iznurivanje rodom, oštećenje lista i slično. Trebalo bi usaglasiti primenu pojedinih zahteva sa fiziološkim stanjem višnje kako bi izdržala niske temperature bez oštećenja.

Direktne mere borbe protiv mrazeva su usporavanje faze cvetanja, prskanje krečnim mlekom i fitohormonima, dimljenjem, avio-hemijskom metodom, temperaturnom inverzijom, prskanje višnje vodom, zagrevanjem i drugo.

Dimljenje (zadimljavanje) je postupak koji se relativno lako izvodi. Njime može da se ublaži temperatura od 0,5 do 1 stepena. Dimna zavesa sprečava zračenje iz zemljišta i voćaka. Za stvaranje dima mogu da se koriste razni materijali: stajnjak, slama, pleva, otpaci šaše, guma i slično. Vrše se ispitivanja proizvodnje dima, industrijski, na bazi izvesnih hemijskih supstanci i u prikladnoj ambalaži. Ima izgleda da će se u ovim naporima uspeti. Materijal za sagorevanje radi proizvodnje dima trebalo bi da se pripremi na vreme i razmesti po voćnjaku. Njegovo paljenje trebalo bi organizovati tako da se iznad voćaka stvori dimna zavesa, pre nego što temperatura padne ispod nula stepeni. U slučaju vetra, uspeh je neznatan. To je nezgodna strana ovog načina borbe protiv poznih mrazeva.

Zagrevanje voćnjaka u plantaži teško bi moglo da se sprovede iako je to jedan od najsigurnijih načina borbe protiv poznih mrazeva. Njegova primena je ograničena na manje zasade, jer je u pitanju skup način zaštite. Potrebno je oko 100 peći po hektaru. Za gorivo se koristi briket, ugalj ili mazut. Na manjim površinama za ovu svrhu mogu da se upotrebe kao peći burad ili veće konzerve.

Veštačka kiša – orošavanje u borbi protiv poznih mrazeva predstavlja fizički proces, gde voda prelazi iz tečnog u čvrsto stanje, pri čemu se oslobađa toplota, a u pitanju je eksotermičan proces.

Uspeh ovakve zaštite od poznih mrazeva zavisi od vremena izvođenja. Prati se kretanje temperature od površine do visine krune. Tretiranje počinje pri nula stepeni. Ranije prskanje je nekorisno, jer se ne stvara led. Nije preporučljivo ni da se ono kasnije obavi, jer neće imati efekta pošto bi se temperatura spustila niže nego što je moguće ublažiti njeno nepovoljno dejstvo. Dok traje mraz, prskanje se ne prekida. I ova mere borbe protiv poznih mrazeva ima ograničenu primenu. Teško se nalaze plantaže koje imaju toliku toliku mrežu orošivača da odjednom svi rade i tako štite celu plantažu od mraza.

Izvor: „Višnja“ prof. dr Evica Mratinić

Foto: Pixabay, Free Images