Zaštita višnje od žilogriza

388

Jedan od problema sa kojim se suočavaju proizvođači višnje je i pojava žilogriza (Capnodis tenebrionis), štetočine koja ’svojim radom’ može da dovede do propadanja celih zasada.

Žilogriz je insekt, tvrdokrilac iz familije Buprestidae. Imago je dug 2-3 cm, crne boje bez sjaja. Deo iza glave je hrapav i prekriven beličastom pevlakom koja se vremenom skida. Larva je topuzastog izgleda, ima razvijenu glavu sa jakim, crnim mandibulama (vilice) beložućkaste boje i apodna je (bez nogu). Dostiže dužinu do 7-8 cm. Prezimljava kao larva u korenu i deblu, ali i kao imago. U proleće se aktivira kad temperatura pređe 15 stepeni, obično tokom aprila i maja. Hrani se na spontanoj flori dok se ne razvije koštičavo voće. Na voćkama se hrani peteljkom lišća koštičavih voćaka i uglavnom je na osunčanim delovima krošnje, a onda dolazi do parenja i polaganja jaja.

Ženka polaže jaja u grupicama, na koru donjeg dela stabla ili plitko u tlo do 40 cm (ređe do 1m) udaljenosti od debla. Jaja su bele boje, veličine 1-1,5 mm i jedna ženka položi 200 do 600 jajašca za 3 meseca. Iz jaja, posle 10 – 20 dana, izlaze larve i kreću se prema korenu, gde se ubušuju ispod kore korena. Zavisno od toga kad su položena jaja, larva živi 1 ili 2 godine.

Larve imaju 9 stupnjeva razvića i sa razvojem idu ka debljim delovima korena i razvoj završavaju u korenovom vratu i prizemnom delu stabla. Larve ishranom presecaju sprovodne sudove i izazivaju poremećaje u snabdevanju mineralnim hranivima. Prvi simptomi su sitniji listići i sitniji plodovi. Napadnuta stabla postupno propadaju i za 1-3 godina se osuše.

Žilogriz je prvi put opisan još sredinom XVIII veka. Kod nas je opisan sredinom prošlog veka kada je bilo sporadičnih šteta. Do masovne pojave je došlo kao posledica promene klime. Uglavnom živi svet svoje granice bivstvovanja pomera ka severu, pa je tako i žilogriz, koji se vezuje više za Mediteran, došao do nas.

Suzbijanje ove štetočine je jako složeno i zahteva sveobuhvatne mere delovanja. Žilogriz se mora suzbijati na celom zahvaćenom području, primenom različitih mera (mehaničkih, agrotehničkih, bioloških i hemijskih) čiji je osnovni cilj smanjenje brojnosti populacije i sprečavanje širenja štetočine na ostale površine.

Zasadi bi trebalo da budu u dobrom kondicionom stanju, dobro obrađeni uz optimalnu prihranu mineralnim đubrivima i redovno štićeni od prouzrokovača bolesti i štetočina.

Korisna mera je sakupljanje odraslih imaga otresanjem stabala, kao i postavljanje lovnih klopki u krošnji ili lovnih pojaseva na deblu. Oslabljena stabla sa simptomima napada žilogriza (slabiji porast stabla, sitno i hlorotično lišće, sitan plod), uklanjati iz zasada i spaliti. Mesto vađenja tretirati zemljišnim granulisanim ili rastvorom insekticida (akt.m. bifentrin, hlopirifos, fosmet). Sprečavanje ženki da polože jaja u neposrednoj blizini voćaka, odnosno na prizemni deo stabla, dalo bi odlične rezultate. Ovo se postiže postavljanjem fizičke barijere oko stabla: prostirka od slame, folija, mrežice.

Čestom i kvalitetnom površinskom obradom zemljišta sprečava se otvaranje pukotina u zemljištu i zatvara otvoren pristup insektu korenovim žilama.

Hemijskim merama suzbijaju se odrasli insekt u vreme dopunske ishrane, kao i larve žilogriza. Svi tretmani koji su, posle cvetanja, usmereni na suzbijanje surlaša, vaši i trešnjine muve deluju i na imaga žilogriza. Posle berbe, od jula do prve dekade avgusta, u zasadu se primenjuju insekticidi: akt.m. bifentrin, hlorpirifos+ cipermetrin, abamektin.

Suzbijanje larvi vrši se primenom zemljišnih insekticida, zalivanjem ili rasipanjem i inkorporiranjem oko stabla na daljinu do 40 cm. Od zemljišnih granulisanih insekticida mogu se primeniti preparati na bazi teflutrina, hlorpirifosa, foksima. Za zalivanje primeniti preparate akt.m. bifentrin u količini od 2 l/ha sa 1000l/ha vode, dva puta u toku godine, u razmaku od 2 meseca. Ceo postupak trebalo bi ponoviti i sledeće godine kako bi se presekao ciklus razvoja štetočine.

Za suzbijanje larvi žilogriza vršena su ispitivanja nekih bioinsekticida, na bazi živih spora entomopatogene gljivice Beauveria bassiana, koji se nanose se u zoni redova. Vršena je i primene entomopatogene nematode Steinernema carpocapsa na položena jaja žilogriza, u periodu jul – avgust.

Za uspešno suzbijanje i smanjenja šteta od žilogriza trebalo bi primenjivati sve dostupne mere uzastopno nekoliko godina. I potrebno je delovanje na kompletno zahvaćenom području.

Za Agro TV: dipl. inž. Živorad Jovanović, PSSS Knjaževac

Foto: Mourad Louadfel, Homemade, Bugwood.org, Free Images


reklama