Zaštita voćaka na kraju vegetacije

329

Završetak berbe i kraj vegetacije ne znači da je završeno sa zaštitom voćaka u zasadima. Ovo se pre svega odnosi na koštičave voćne vrste, a neke radnje je dobro obaviti i u zasadima jabučastog voća.

U ovom periodu najbolji rezultati u sprečavanju širenja bolesti postižu se kombinacijom mehaničkih i hemisjskih mera zaštite.

U zasadima jabučastog voća trebalo bi prvo izvršiti pregled krošnje i tom prilikom odstraniti sve obolele i oštećene grane. Ovde se posebno misli na grane na kojima se uočavaju simptomi bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora), a koje ćemo lako prepoznati po tome što sa njih lišće ne opada već podseća na zastavice mrke boje. Takve grane potrebno je odseći na 30-60 cm ispod nekrotiranog dela, posle čega obavezno treba izvršiti dezinfekciju mesta preseka 70% alkoholom ili nekim drugim dezinfekcionim sredstvom.

Isto tako, posle svakog napravljenog reza, trebalo bi dezinfikovati i alatku koju smo koristili jer, kao što je to već poznato, jedan od načina prenošenja ove bolesti je i preko zaraženih alatki putem rezidbe.

Mesta većeg preseka bilo bi dobro premazati kalemarskim voskom kako bi sprečili eventualni prodor drugih patogena.

Naravno, sve odstranjene grane i preostale plodove trebalo bi ukloniti iz voćnjaka i zapaliti. Posle toga trebalo bi izvesti tretman preparatima na bazi bakra čime bi izvršili dezinfekciju svih mesta preseka i ožiljaka nastalih opadanjem lišća jer ta mesta prestavljaju ulazna vrata za većinu patogenih organizama.

Što se tiče koštičavih voćnih vrsta , posebno breskve i kajsije, ne bi trebalo izvoditi nikakvu rezidbu oštećenih grana (to je trebalo obaviti odmah posle berbe u letnjim mesecima) jer mesta preseka, kao što je već rečeno, predstavljaju ulaz raznim patogenima koji mogu dovesti do sušenja grančica i grana (Pseudomonas syringae i dr.). Iz voćnjaka je potrebno ukloniti samo opale plodove, ranije orezane grane, a u slučaju pojedinačnih stabala, eventualno sakupiti i izneti lišće, a potom sve to spaliti.

Posle ove radnje trebalo bi izvršiti tretman takođe preparatima na bazi bakra jer se time smanjuje infektivni potencijal nekih veoma štetnih patogena kao što su Taphrina deformans, Monilinia laxa, Clasterosporium carpophilum, Pseudomonas syringae i dr.

U opalom lišću se nalazi veliki infektivni potencijal raznih patogena, a pošto je u većim zasadima praktično nemoguće sakupiti opalo lišće i izneti ga, onda je najbolje rešenje zaorati ga kako bi ono preko zime istrulelo.

Izvor: dipl. inž. Nenad Ilić, PSSS Negotin

Foto: Pixabay


reklama