Zaštita voćaka tokom zime

178

Voćarska proizvodnja ima dugu tradiciju u našoj zemlji, a poslednjih deset godina postala je vrlo značajan izbor za nove investicije. Visoki tehnološki progresi napravljeni su u proizvodnji jabuke, kruške, breskve, borovnice, leske, lateralnih sorti oraha i drugih voćnih vrsta.

Tehnološke promene i novi pristupi u voćarskoj proizvodnji, rezultirali su postizanjem visokih prinosa sa značajno većim procentom plodova prve klase. Vrhunski kvalitet plodova voća omogućio je duže skladištenje, a time i plasman na tržište u momentu kada za to postoji najbolji ekonomski interes.

Preduslov za uspešnu voćarsku proizvodnju je nega voćnjaka tokom cele godine. U jesenjem periodu, po završetku berbe, aktivnosti su usmerene na održavanje higijene u voćnjaku:
– uklanjanje osušenih stabala i preraslih izdanaka
– defolijacija
– zatezanje protivgradne mreže
– uklanjanje suvih polomljenih grana i trulih plodova
– sakupljanje opalog lišća i plodova (gde je to moguće)

Početkom zime, počinju pripreme za rezidbu. Ovo je jedan od najvažnijih poslova kojim se postiže ravnoteža između očekivanog prinosa i potencijala biljke, odnosno uspostavljanje odnosa između rodnog i nerodnog drveta, kao i obnova i podmlađivanje rodnog drveta za narednu godinu.

Zaštita voća se ne prekida tokom zimskih meseci. Naprotiv, tretmani u ovom periodu imaju višestruke koristi naročito u zasadu kruške.

U toku zime, kruškina buva prezimljava u stadijumu imaga ispod kore stabla, opalog lišća i u drugim skrovitim mestima. Prezimljujuće ženke su oplođene, a mirovanje je uslovljeno temperaturama ispod 10 stepeni. Iznad ovih temperatura, ženke pomoću hitinizirane legalice ubadaju „drške” jaja u koru stabla ili pupoljaka. Nekoliko dana sa temperaturom višom od 10 stepeni stvara povoljne uslove za polaganje jaja, a voćarima je to znak da je optimalno vreme za suzbijanje imaga. Da bi u vegetaciju ušli sa što manjom brojnosti kruškine buve, najefikasnija, ali i vrlo ekonomična je kombinacija piretroida i parafinskog ulja.

U zasadu kruške, a posebno dunje redovna je primena preparata na bazi bakra. Ovim zimskim tretmanom postiže se dezinfekcija voćke od patogena Erwinia amylovora koji se vrlo teško suzbija u toku vegetacije. Osnova sprečavanja bolesti je jesenje i zimsko tretiranje sa ciljem da se smanji inokulum na kori stabla i u vegetaciju uđe sa što manjim potencijalom patogena. Iz tog razloga, čim temperatura u januaru bude nekoliko dana iznad 12 stepeni, primeniti preparate na bazi bakra.

Prilikom izvođenja jesenjeg prskanja posebno bi trebalo obratiti pažnju da voćke u celosti i ravnomerno budu prekrivene depozitom rastvora za tretiranje.

Zaštita ostalih voćnih vrsta izvodi se posle završene rezidbe, tokom februara ili početkom marta, upravo pred samo kretanje vegetacije. Tretmani kod koštičavog voća, maline i kupine su nešto ranije od jabučastog, jer ove voćne vrste kreću ranije sa vegetacijom. Pored preparata na bazi bakra, potrebno je dodati parafinsko ulje u koncentraciji od 3-4% i insekticida na bazi hlorpirifosa, hlorpirifos+ cipermetrina ili fosmeta.

Ova kombinacija preparata omogućava smanjenje inokuluma i brojnosti štetnih insekata, sprečavajući prelazak iz prezimljujuće forme, uzrokujući „gušenje“ ili suzbijanje produženim kontaktom sa insekticidom.

Ukoliko je ikada postojala dilema da li su potrebni zimski tretmani, prethodne godine i iskustvo koje smo do sada stekli, potvrdilo nam je opravdanost ovih tretmana. Povlačenje brojnih aktivnih materija sa tržišta smanjilo je izbor preparata za efikasnu zaštitu, blage zime sa relativno malo padavina omogućavaju prezimljavanje insekata u velikom procentu, a stroge kontrole kvaliteta pri izvozu i prodaji voća na tržištu, zahtevaju redukciju ili značajnu izmenu primene sredstava za zaštitu.

Izvor: dipl.inž. Jovanka Petrović, Chemical Agrosava – Bilten „Za našu zemlju“, broj 96., decembar 2020. godine.

Foto: Free Images


reklama