Zaštita voćnjaka od kasnih prolećnih mrazeva

397

U uslovima kontinentalne klime, koji vladaju i u Srbiji, pozni prolećni mrazevi su, nažalost, relativno česta pojava. Mrazevi u toku aprila i prve polovine maja mogu da oštete neotvorene pupoljke, otvorene cvetove, pa čak i zametnute plodiće. Važno je znati da su niske temperature s proleća mnogo opasnije od zimskih, jer su biljke već ušle u vegetaciju, odnosno nisu pripremljene za dejstvo mraza. 

U zavisnosti od vrste i sorte, nabubreli pupoljci mogu izdržati do -5, otvoreni cvetovi do -2, a zametnuti plodići stradaju već na -1 stepen. Posebno su ugrožene koštičave voćke, poput kajsije, breskve i badema, jer veoma rano počinju vegetaciju. Treba pomenuti i da je izuzetno važno opšte stanje i vitalnost biljke, i da od toga umnogome zavisi koliko uspešno će se odbraniti od mraza.

Kada govorimo o zaštiti, najbitnija je, naravno, preventiva. Ona se ogleda u pomotehničkim merama kao što su: izbor poznocvetih vrsta i sorti, izbor hladnijih položaja gde cvetanje počinje nešto kasnije, pravilna nega i ishrana, kako bi biljka bila što vitalnija i sposobnija za odbranu. Kada je voćnjak već podignut, i dođe do kritične situacije, onda pristupamo direktnim merama zaštite od mraza. To su:

  • Zadimljavanje – Primenjeno blagovremeno, uz obezbeđenje gustih dimnih zavesa, dimljenje povećava temperaturu za 0,5  do 1,5 stepeni Celzijusa, što je uglavnom dovoljno za ostvarenje zaštite cvetova voćaka od mraza. Najčešće se ostvaruje na primitivan način, paljenjem teško sagorljivih materija, automobilskih guma, slame, grana preostalih od rezidbe i slično.
  • Zagrevanje – Voćnjak se zagreva pomoću peći, međutim, ova mera je vrlo skupa i teško izvodljiva, jer je po jedinici površine potrebno mnogo takvih peći, pa može da se primeni samo na malim površinama, i nije za široku upotrebu.
  • Izazivanje temperaturnih inverzija – Temperaturna inverzija ostvaruje se uspešno džinovskim ventilatorima i helikopterima. Time se temperatura na ograničenim površinama 4-5 ha može povisiti za 2-3 stepena, što je često dovoljno za sigurnu zaštitu voćaka od poznih prolećnih mrazeva. Ovo je mera koja se primenjuje u velikim proizvodnim zasadima i najčešće je neprimenjiva u zasadima koji su malih površina.
  • Zaštita veštačkom kišom – Zasniva se na prskanju cvetova i zametnutih plodova voćaka što finijom izmaglicom, i to u kritičnom vremenu, neposredno pred nastupanje minusa, pa do prestanka kritične temperature. Preko biljnih organa se formira fini film, koji zapravo služi kao izolacioni sloj i na taj način štiti biljku.

Foto: Cover Images


reklama