Pre nekoliko godina javnost Srbije bila je uzdrmana zbog prisustva aflatoksina u mlečnim proizvodima. Termin je mnogima ulivao strah u kosti, a strepeli smo uglavnom nesvesni od čega. S obzirom na to da je aflatoksin kancerogena materija, bojazan je bila opravdana.

Neki od najrizičnijih i najpoznatijih mikotoksina aflatoksini jesu otrovne, odbrambene supstance koje proizvodi buđ, odnosno gljivice iz rodova Aspergillus i Penicillium. Njihove spore se prenose vazduhom pa se aflatoksini mogu naći svuda u prirodi. Stvaraju se na usevima, ali i tokom žetve, transporta, u skladištima, kao i tokom prerade žitarica.

Najčešće se pojavljuju u kukuruzu, soji, suncokretu, lešniku, bademu, semenkama bundeve, pirinču, sušenom voću, začinima… Preko stočne hrane, dospevaju u organizam krava, a odatle i do mleka. Ipak, dodavanjem određenih minerala omogućava se da životinja kroz izlučevine izbaci otrov iz organizma i ne veže ga u meso.

Aflatoksini koji se nalaze u mleku najjači su poznati izazivač raka u prirodi. Stručnjaci procenjuju da je danas oko 4,5 milijardi ljudi u zemljama u razvoju izloženo hroničnim oboljenjima usled unošenja aflatoksina putem različitih namirnica.

Prema pravilniku iz 2019. godine, dozvoljeni nivo aflatoksina u Srbiji iznosi do 0,25 mikrograma po litru. Dopuštena količina u Evropskoj uniji je 0,05 mikrograma po litru – njihov standard je najstroži na svetu.

Bolest ćuraka je 1960. godine pokosila 100.000 ćurića u Velikoj Britaniji. Uzrok njihovog masovnog umiranja bilo je zaraženo brašno od kikirikija kojim su ćurke hranjene. U njemu je pronađena gljivica Aspergillus flavus i tako je otkriven aflatoksin.

Najbolji uslovi za stvaranje aflatoksina su visoke temperature, od 25 do 42 stepena Celzijusa, uz nisku vlažnost vazduha. Dakle, za njegovu pojavu su idealna duga sušna leta – i to ne samo zato što im odgovaraju vremenski uslovi, već i zato što tada često dolazi do pucanja semena žitarica, a buđ se u pukotinama lako „hvata“.

U jednoj studiji Evropske agencije za bezbednost hrane se upozorava da je neophodno motriti na prisustvo aflatoksina zbog mogućnosti povećanja usled efekata klimatskih promena.

Izvor: energetskiportal.rs

Foto: Free Images