Posmatranjem i zapažanjem tokom vremena, došlo se do saznanja da se sa odgovarajućom i pravilnom smenom useva ostvaruje veća i racionalnija poljoprivredna proizvodnja. Pojava biljnih bolesti, štetočina i korova u usevima, karakteristični su za određene kulture te se smenom useva sprečava njihov razvoj i negativni uticaj na prinos.
Brojni su primeri da je upravo gajenje pojedinih useva u monokulturi doprinelo širenju pojedinih bioagenasa: divlji ovas, kukuruzna zlatica, divlji sirak, plamenjača krompira i paradajza, itd.
Svaka gajena biljka pozitivno odgovara na promenu koja se ostvaruje plodoredom, odnosno, plodosmenom. Različita obrada zemljišta, intezitet i kvalitet đubrenja, nivo primenjene agrotehnike i ostalih mera rezultiraju poboljšanju uslova za rast i razviće biljaka.
Strnine i monokultura
Sejane u monokulturi, strnine obezbeđuju skoro idealne uslove za još intenzivniji napad bolesti i štetočina jer su patogeni i štetočine odmah na izvoru svoje hrane. Prouzrokovači rđe, pepelnice i fuzarioza su tu, u žetvenim ostacima, i čekaju nove biljke da niknu i da budu iznova zaražene. Slično je i sa štetočinama.
Prema istraživanjima, pojava žitnog bauljara je sedam puta veća na usevima u monokulturi nego u plodoredu. Žitna stenica se javlja dva puta više, lisne vaši i žitne muve dva do tri puta su češće u monokulturi strnina. Idealan predusev za strnine su krompir, soja, grašak, suncokret, šećerna repa i kukuruz ranijih grupa zrenja. Trebalo bi znati i da u sušnim godinama suncokret i šećerna repa u znatnoj meri iscrpljuju vlagu iz zemljišta što može uticati na narednu kulturu.
Kukuruz i monokultura
Sve do pojave kukuruzne zlatice, a prethodno i kukuruznog plamenca i kukuruzne pipe, gajenju kukuruza u monokulturi se nije posvećivala značajnija pažnja te su tako formirani, takozvani, ’kukuruzni pojasevi’ (Banat, Stig). I naravno tu su se prvo javili, a i danas su tu prisutni najopasnije štetočine kukuruza. Takođe, i prouzrokovač fuzarijuma prezimljava na žetvenim ostacima. Kukuruznoj pipi su žarišta koja formira u blizini parcela sa kukuruzom ’odskočna daska’ za novi napad. Slično je i sa zlaticom, a plamenac prezimljava u kukuruzovini na njivi i takođe čeka svoj trenutak tokom maja kad polaže jaja na mlade biljke. Kukuruzu kao predusev najviše odgovaraju strnine, uljana repica, suncokret i šećerna repa.
Suncokret i monokultura
Suncokret je jedna od biljnih vrsta koja je veoma osetljiva na gajenje u monokulturi. Izazivači bolesti kao što su trulež korena i glave, mrka i siva pegavost lista i stabla prezimljavaju na žetvenim ostacima i u zemljištu, ’čekaju’ istu biljku. Ustanovljeno je da spore mogu u zemljištu preživeti i do deset godina što samo pomera rokove setve suncokreta na istom mestu. Parazitnoj cvetnici, volovodu, takođe gajenje suncokreta u monokulturi izuzetno prija jer od suncokreta volovod ’krade’ hranljive materije i iskorišćava ih za svoj rast i razviće. Selekcijom suncokreta stvoreni su hibridi otporni na volovod. Suncokretu kao predusev pogoduju strnine, šećerna repa, uljana repica, a i kukuruz pod uslovom da u zaštiti od korovskih biljaka nisu primenjivani triazinski preparati (atrazin).
Šećerna repa i monokultura
Slično prethodnim okopavinama, i šećerna repa, ukoliko se gaji u monokulturi, podložna je napadu štetočina, bolesti kao i intenzivnijem razvoju višegodišnjih uskolisnih i širokolisnih korovskih vrsta. Repina pipa je jedna od ekonomski najznačajnijih štetočina šećerne repe. Izolacija, kopanje zaštitnih kanala i primena insekticida su mere kojima se smanjuje njena prisustnost, a samim tim i štete, ali poštovanje plodoreda je neizostavno. Slična priča je i sa dominantnom bolesti na repi – cerkospori. Brojni problemi koji nastaju njenom pojavom i širenjem izbegavaju se setvom šećerne repe na istoj parceli posle pet do šest godina. Kao i kod drugih okopavina, i šećernoj repi su strnine najbolji predusev, a takođe i krompir, s tim da se prethodno obavi pregled zemljišta na prisustvo nematoda.
Uljana repica i monokultura
Uljana repica, zbog svoje široke primene, je biljna vrsta budućnosti. Naravno, i kod njene proizvodnje, prisustvo štetnih insekata u značajnoj meri može ugroziti usev od nicanja do plodonošenja. Lisne ose i buvači tokom jeseni, a buvači i repičin viličnjak tokom proleća, kao i repičin sjajnik u fazi cvetanja mnogo su opasniji ukoliko se repica gaji u monokulturi. I literatura i praksa pokazuju da je i tu potrebno uvesti plodosmenu u periodu od 4 do 6 godina. Zbog ranije setve idealan predusev za uljanu repicu su sve strnine.
Prilikom planiranja setve useva, pored plodosmene neophodno je voditi računa i koji su herbicidi primenjeni u predusevu. Za svaki herbicid, proizvođač je u uputstvu za primenu dužan da navede ograničenja u primeni, odnosno osetljivost pojedinih gajenih biljaka prema primenjenom herbicidu. Takođe, treba imati u vidu i klimatske prilike koje su vladale posle primene herbicida, naročito u zemljištu.
Sušni period može da blokira razgradnju pojedinih herbicida i da se s jesenjim padavinama aktiviraju i oštete naredni usev. Brojni problemi u gajenju najvažnijih ratarskih, ali i povrtarskih biljaka, mogu biti izbegnuti poštovanjem plodosmene, odnosno, plodoreda. Takođe, poznavanjem primenjenih herbicida u prethodnom usevu, njegovog mehanizma delovanja, klimatske prilike posle primene herbicida, količine i sastav, kako mineralnih tako i organskih đubriva datih zemljištu, pomažemo stvaranju optimalnih uslova za rast i razviće gajenih biljaka.
Izvor: dipl. Inž. Zlatko Vampovac, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije, Padinska Skela
Foto: Pixabay
