Globalno tržište jagoda ulazi u sezonu 2026. sa sve poznatijim paradoksom: ponuda raste u mnogim regionima, ali profitabilnost ostaje krhka. Više nije ključno samo da li ima dovoljno voća na tržištu, već da li ono stiže u pravoj količini, odgovarajućem kvalitetu i u pravom trenutku kako bi potražnja mogla da ga apsorbuje po održivim cenama.
Najnovija dešavanja u Evropi, Severnoj Americi i Africi pokazuju da promenljivo vreme, rast troškova proizvodnje i logistike, neujednačen kvalitet i promenljivi tržišni „prozori“ čine sezonu u kojoj uspeh sve manje zavisi od obima proizvodnje, a sve više od usklađenosti sa tržištem. Drugim rečima, proizvodnja jagoda postaje pitanje preciznosti.
U severnom delu Evrope, posebno u Holandiji, sve veći udeo remontantnih sorti omogućava stabilniju proizvodnju tokom dužeg perioda, što odgovara zahtevima trgovine za kontinuitetom i pouzdanim kvalitetom. Ipak, rast cena ne prati dovoljno brzo rast troškova, naročito energije, što dovodi u pitanje isplativost celogodišnje proizvodnje.
Sličan trend prisutan je i u Belgiji, gde rast proizvodnje prati stabilizacija cena. Domaće jagode imaju prednost zahvaljujući problemima sa kvalitetom uvoznog voća iz Španije, Portugalije i Maroka, pa jačaju poziciju i na regionalnom tržištu.
U južnoj Evropi situacija je složenija. Italija beleži rast proizvodnje, posebno na jugu, ali cene su pod pritiskom zbog konkurencije jeftinijih španskih jagoda. Potražnja je stabilna, što znači da problem nije potrošnja, već konkurencija i pozicioniranje proizvoda.
Španija je primer koliko se tržište brzo menja. Sezona je počela loše zbog nepovoljnih vremenskih uslova, što je smanjilo proizvodnju i kvalitet. Kada se situacija popravila, tržišni prostor je već bio popunjen, pa su proizvođači bili prinuđeni na sniženje cena, često ispod profitabilnog nivoa. To pokazuje da kašnjenje u sezoni ne garantuje bolju zaradu.
Francuska i Nemačka potvrđuju da tržište ostaje osetljivo na uvoz i tokom početka domaće sezone. U Francuskoj rast proizvodnje prati pritisak jeftinog uvoza, dok u Nemačkoj tržište i dalje zavisi od stranih dobavljača.
U Velikoj Britaniji sezona počinje uz oprezni optimizam, ali rast troškova transporta, delom zbog geopolitičkih faktora, smanjuje profitne marže duž celog lanca snabdevanja.
U SAD problem je drugačiji: velika ponuda i slabija potražnja. Proizvodnja u Kaliforniji je jaka, ali višak na tržištu, posebno kod organskih jagoda, vrši pritisak na cene. To pokazuje da velike količine ne znače automatski i veću zaradu.
U Južnoj Africi kašnjenje sadnje zbog kiša odložilo je dolazak robe na tržište, što je kratkoročno podiglo cene. Istovremeno, izvoz sve više zavisi od logistike i stabilnosti transportnih pravaca.
Egipat beleži snažan rast proizvodnje, ali i probleme: viši troškovi, neujednačen kvalitet sadnica i povremeni pad cena ispod nivoa isplativosti. Kod zamrznutih jagoda ključni izazov postaje konzistentan kvalitet i pouzdanost, a ne sama količina.
Maroko, s druge strane, gubi deo tržišta zbog konkurencije Egipta i pada proizvodnih površina. Iako manja ponuda održava cene stabilnim, ostaje pitanje dugoročne konkurentnosti.
Sve u svemu, tržište jagoda postaje zahtevnije i manje tolerantno. Vremenski poremećaji mogu uništiti najprofitabilnije periode, rast troškova smanjuje zaradu, a višak robe ne garantuje profit.
Zaključak za 2026. godinu je jasan: količina je i dalje važna, ali više nije presudna. Uspešni će biti oni proizvođači i trgovci koji kombinuju disciplinu u proizvodnji, visok kvalitet, precizan tajming i sposobnost brzog prilagođavanja tržištu.
Izvor: EastFruit
Foto: Envato