Đubrenje voćaka vrlo je važna agrotehnička mera jer voćke za rast i razvoj plodova i vegetativnih organa (prirast drveća, izdanaka i korena) iz zemljišta izvlače i troše velike količine hranjivih materija.
Zato se đubrenjem mora održavati potreban nivo hraniva u zemljištu, kao i potrebna ravnoteža među pojedinim hranjivim elementima. Osim toga, đubrenjem se zemljište mora postupno obogaćivati radi povećanja plodnosti.
Hranjive materije u zemljištu podležu različitim promenama vezivanja (inaktivacije) ili oslobađanja (aktivacije). Kad hranjive materije u zemljištu ne bi bile podložne većim promenama, tada bi bilo lakše utvrditi potrebne količine hranjivih elemenata za rast i rodnost voćaka jer bi se zemljištu redovno dodavalo toliko hraniva (đubriva) koliko voćke za godinu izvlače iz zemljišta. Međutim, osim različitih promena, hraniva unesena u zemljište u znatnoj se meri gube ili ispiraju iz zemljišta kišama.
Zavisno do svojstva zemljišta, veći ili manji deo hranjivih materija iz đubriva veže se (inaktivira) u oblike teško dostupne voćkama. Na primer, lako dostupni fosfor (monokalacijum fosfat) često se veže sa gvožđem ili aluminijumom u zemljištu u teško dostupan ili nedostupan oblik (tetra i penta fosfat gvožđa ili aluminijuma). Azot u zemljištu lako podleže procesima ispiranja pa nastaju veliki gubici ako se đubrenje ne obavlja postupno u više navrata. Navedeni primeri pokazuju kako je težak problem održavanja plodnosti zemljišta i određivanje potrebe đubriva i rokova đubrenja i zato je neophodno kontrolom plodnosti zemljišta utvrditi trenutno stanje plodnosti zemljišta, kao i potrebne količine, formulacije, vreme i način primene đubriva po preporuci stručnog lica.
Azot je preko potreban sastavni deo organa i tkiva voćaka. U pojedinim organima i tkivima različito je zastupljen. Najviše azota ima lišće, cvetni pupoljci, plodovi i semenke.
Uloga azota u životu voćke je višestruka. Povoljno delovanje azota odražava se u povećanju fotosinteze, rastu lišća, mladara, plodova i drugih organa voćaka, te u povećanju zametanja cvetnih pupoljaka. Azot utiče na celokupan razvoj voćke, posebno na obilnost i kvalitet prirasta. Nedostatak azota odražava se u smanjenju prirasta mladara, sitnijem lišću, smanjenom zametanju cvetnih pupoljaka, slabijem cvetanju, povećanom opadanju već zametnutih plodova i opšte slabijem razvoju plodova.
Generalno, čitava stabla ostaju slabije razvijena, kržljava i brže propadaju. Međutim, i višak azota može imati nepovoljan uticaj na voćke. Ako je zemljište prebogato azotom, tada mladari, lišće i korenje rastu vrlo bujno. Rast se produžava do kasne jeseni, mladari ne dozrevaju dovoljno već ostaju sa zelenim i mekanim tkivom pa lako izmrzavaju. Ujedno se povećava osetljivost prema bolestima i štetočinama, a dešavaju se i neke fiziološke promene. Zbog viška azota produžava se vreme dozrevanja plodova i skraćuje vreme njihovog trajanja.
Takođe je vrlo važno pravovremeno unošenje azotnih đubriva u zemljište. Prekasno unošenje azotnih đubriva izazva produženu vegetaciju. S druge strane, azotna đubriva su lako topiva i pokretna, pa dolazi do većih gubitaka ako se sve unese u jesen, jer tokom jeseni i zime obično ima dosta padavina.
Zbog intenzivnog rasta korena u jesen, za šta je potrebno dosta azota, važno je u tom periodu uneti azotna đubriva. Na proleće opet počinje intenzivni rast korena, zatim cvatanje, oplodnja, rast mladara i plodova, a za rast tih organa potreban je azota. Znači, i u proleće bi trebalo đubriti azotom. Početkom leta zameću se cvetni pupoljci za rod u idućoj godini, bujno rastu mladari, plodovi, pa je opet potrebno dosta azota. Prema tome, azotnim đubrivima trebalo bi đubriti u više navrata, posebno u jesen, proleće i početkom leta.
Ukupnu količinu azota trebalo bi podeliti u četiri „obroka“. Jedna četvrtina od ukupne godišnje količine azotnih đubriva unosi se tokom jesenje obrade, posle berbe, da se potpomogne razvoj korena. Druga četvrtina dodaje se rano u proleće, odnosno četiri nedelje pre cvetanja. Treća četvrtina dodaje se odmah posle opadanja latica. Poslednja četvrtina dodaje se (obično) oko 15. maja.
Zavisno od klimatskim prilika, đubrenje azotom može biti i drugačije. Tamo gde rano nastupa suša, đubrivo se unosi ranije u proleće.
Izvor: dipl. inž. Valentina Aleksić, PSSS Knjaževac
Foto: Pixabay, Free Images