Merenje pH vrednosti zemljišta može pomoći poljoprivrednim proizvođačima (profesionalcima i amaterima) da bolje razumeju dostupnost hraniva, rastresitost zemljišta, kao i vrste biljaka koje se mogu gajati.

PH vrednost zemljišta zavisi od mnoštva faktora. Za alkalna zemljišta karakteristično je da akumuliraju rastvore soli i karbonata i često se nalaze u područijima bogatim krečnim stenama. S druge strane, kisela zemljišta karakteriše prisustvo slobodnih jona vodonika (H) i aluminijuma (Al) koji nastaju zbog kiselih kiša, dodatka kiselih đubriva i razlaganja organske materije.

Jedan od najvažnijih faktora za rast biljaka je dostupnost makro i mikroelemenata, što je direktno povezano sa pH vrijednošću zemljišta. Kod zemljišta i rastvora za đubrenje, pH će odrediti rastvorljivost elemenata, kao i njihovu pristupačnost ili nepristupačnost. Biljke mogu da usvajaju hranjljive elemente iz zemljišta samo u okviru odgovarajućeg raspona pH vrednosti, pa se može dogoditi da nekog elementa u zemljištu ima dovoljno, ali da zbog pH vrednosti nije dostupan biljkama.

Zemljišta koja imaju pH između 4,0 i 5,0, smatraju se jako kiselim. Rastvorljivost minerala poput aluminija, gvožđa i mangana se u njima povećava i oni mogu postati toksični za biljke. Slaba plodnost kiselih zemljišta takođe je uzrokovana i nedostatkom ili smanjenom dostupnošću kalcijuma (Ca), magnezijuma (Mg), fosfora (P) i nekih mikroelemenata u apsorptivnom kompleksu zemljišta. Kiselost ne odgovara ni radu bakterija, pa u zemljištu prevladavaju gljivice i u njemu se nagomilavaju fulvokiseline koje podstiču proces razaranja kompleksa apsorpcije i vrlo štetno utiču na plodnost zemljišta.

S druge strane, ni jača alkalnost nije pozitivna jer blokira veći broj mikroelemata, ubrzava mineralizaciju organske materija i favorizuje pojavu nekih biljnih bolesti. Poznato je da kreč utiče i na strukturu (mrvičavost) zemljišta. On teška glinovita zemljišta, zbijena i nepogodna za obradu, prevodi u lakša rastresitija. Kreč ima sposobnost zgrušavanja i zbog toga je u stanju da poveže sitne zemljišne čestice (glinu) praveći od njih krupnije mrvice i čestice. Na taj način nastaje mrvičasta struktura poželjna za svaki tip zemljišta jer je u njima povoljan vodno-vazdušni i toplotni režim.

Zemljišta s pH vrednošću višom od 8,0 ili 9,0 smatraju se jako baznim. U takvim zemljištima elementi nisu rastvorljivi, a samim tim nisu ni dostupni biljkama.

Iako optimalan pH za unos elemenata zavisi od vrste biljke koja se uzgaja, većina raste na zemljištu koje je blago kiselo.

Važno je napomenuti da postoje i optimalne pH vrednosti za razmnožavanje korisnih bakterija u zemljištu, kao što su bakterije koje pretvaraju atmosferski azot (N2) u veze azota koje biljke mogu da koriste (NH4+). Ti fiksatori azota se razmnožavaju blizu korena mahunarki kad je pH u rasponu između 6,0 i 8,0.

Izvor: dipl. ing Nada Lazović-Đoković, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije

Foto: Pixabay