Promenljivi vremenski uslovi izazvani klimastkim promenama, poslednjih godina, dovode do još izraženije smene sušnih period i perioda sa obilnim padavinama. Poljoprivrednici koji teže da ostvare sigurne i stabilne prinose, posebno kada je u pitanju uzgoj osetljivih kultura, kakve su pojedine vrste voća, npr. borovnice i drugo bobičasto voće, pri planiranju proizvodnje uvode navodnjavanje kao obaveznu agrotehničku meru. Država je prepoznala ove problem i trenutno je u završnoj fazi razvoj petogodišnje Strategije navodnjavanja za Republiku Srbiju.
S obzirom na pomenuto, i stručnjaci Departmana za uređenje, korišćenje i zaštitu voda, Poljoprivrednog fakulteta, Univeziteta u Novom Sadu aktivno su bili uključeni u razvoj Strategije.
Kada se govori o navodnjavanju, pored obezbeđivanja dovoljnih količina vode za navodnjavanje, veoma bitan momenat predstavlja i kvalitet vode za navodnjavanje. Navodnjavanje vodom neodgovarajućeg kvaliteta može dovesti do negativnih efekata po biljke, što može rezultirati umanjenjem prinosa, oštećenja delova sistama za navodnjavanje i finalno, ali ne i manje značajno, je trajno ugrožavanje kvaliteta zemljišta usled zaslanjivanja i alkalizacije. Poslednjih godina mladi poljoprivredni proizvođači su sve više svesni ovih opasnosti, te pre planiranja podizanja voćnjaka, obavezno vrše i analizu vode sa aspekta upotrebljivosti za navodnjavanje. Kako bi o ovoj temi bilo informisano što više poljoprivrednika i kako bi bar donekle izašli u susret, na depatmanu se već treću godinu sprovodimo akciju besplantnog određivanja gvožđa, magana, pH vrednosti i elektroprovodljivosti u bunarskoj vodi. Tokom protekle godine, sva zainteresovana lica koja imaju bunar, i koja su želela da provere njen kvalitet na ove papametre, imam su priliku da to i učine.
Odziv je bio veliki, tako da je departman dobio i analizirao preko 100 uzoraka vode.
Zašto ste baš te parametre odabrali?
– Elektroprovodljivost i pH vrednost su osnovni parametri koji ukazuju na kvalitet vode – pH vrednost ukazuje na to da li je voda kiselog ili baznog karaktera, a elektroprovodljivost daje prvu informaciju o ukupnom sadržaju rastvorenih soli. Sa druge strane, gvožđe i mangan, iako predstavljaju biogene elemente, njihove povišene koncentracije u vodi za navodnjavanje mogu dovesti do začepljenja delova sistama za navodnjavanje. To rezultuje pucanjem sistema na pojedinim delovima, gde se voda nekontrolisano razliva na jednom delu, dok drugi delovi navodnjavanih parcela ostaju suvi. Ovo je moguće preduprediti postavljanjem filtera ili adekvatnim periodičnim održavanjm sistama.
Kako je tekao tok ovogodišnje akcije?
– Od objavljivanja akcije srednom aprila pa do kraja decembra u našu Laboratoriju za vode dospelo je više od 100 uzoraka. U tome nam je veoma pomogao naš apsolvent Huba Černjak, trenutno zaposlen u Savezu agrarnih udruženje Vojvodine kao referent ruralnog razvoja. Angažovanjem njega i njegovih kolega prikupljneno je 75 uzoraka vode, uglavnom sa teritorije severne Bačke. Ostali uzorci pristizali su iz iz ostalih delova Vojvodine, nakon objavljivanja u sredstvima javnog informisanja. Iako smo obećali da ćemo u relativno kratkom roku obavestiti poljopivrednike o rezultatima, situacija sa kovidom je prolongirala izveštavanje. Pored toga, iznenadio nas je veliki odziv, tako da smo morali poručiti dodatne količine reagenasa, koji su kasnili iz uvoza… neki od naših zaposlenih su preležali kovid i sl. No sada smo sistematizovali smo sve podatke i želja nam je da ih podelimo sa sugrađanima.
Kakvi su rezultati analiza? Koliko uzoraka vode je ocenjeno kao nepovoljno?
– Što se tiče pH vrednosti u analiziranim uzorcima ona se kretala u dozvoljenim granicama od 6,5 – 8,5, osim kod jednog uzorka, gde je bila nešto niža od propisane i iznosila 6,3. Elektroprovodljivost merena u uzorcima kretala se u širokom rasponu. I dok je većina uzoraka bila u granicama I-III klase kvaliteta vode, 16% uzoraka je pripadalo IV-V klasi. Zanimljivo je da, iako su koncentracije gvožđa čak u 88% uzoraka bile u zadovoljavajućim granicama, 7% uzoraka je bilo u IV, a 6% uzoraka je pripadalo V klasi, što je veoma nepovoljno. Slična situacija je i po pitanju prisutnih kocentracija magana u uzorcima bunarske vode. Tako su za 10% uzoraka vrednosti bile kategorisane kao IV ili V klasa. Ovakvi rezultati ukazuju na to, da iako je relativno manji udeo uzoraka za neki od parametara bio neodgovarajućeg kvaliteta, pre planiranja postavljanja sistema za navodnjavanje neophodno je izvršiti analizu kvliteta vode.
Šta se savetuje ukoliko se pokaže da voda nije adekvatna za navodnjavanje?
– Ukoliko su u pitanju samo povišene koncentracije gvožđa i mangana mogu se instalirati odgovarajući filteri. Kada je u pitanju povišena elektroprovodljivost savetuje se da se urade i dodatne analize kako bi se utvrdilo da li voda ima odgovarajući odnos anjona i katjona. Posebno u regionu srednjeg i severnog Banata javlja se podzemna voda veoma zasićena natrijumom, te se navodnjavanje takvom vodom ne savetuje bez prethodne pripreme, jer ozbiljno može ugroziti kvalitet zemljišta.
Hoćete li i u buduće sprovoditi ovu ili slične akcije?
– Dobar odziv ovoj akciji samo pokazuje da se poljoprivrednici zanimaju za kvalitet vode kojom raspolažu. Svakako da ćemo i ubuduće nastojati da osmislimo i sprovodimo ovakve i slične aktivnosti. Ipak, još je rano reći da li ćemo nastaviti sa analizom gvožđa i mangana ili ćemo se fokusirati na neke druge parametre. U svakom slučaju, ostavićemo to kao iznenađenje za proleće.
Foto: Departman za uređenje, korišćenje i zaštitu voda, Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Unsplash, Pixabay