Pre nekoliko dana Republički zavod za statistiku objavio je da je u junu, u odnosu na isti period prošle godine, krompir skuplji za 152,6 odsto, te je tako ovaj poljoprivredni proizvod trenutno rekorder u poskupljenjima.
Kilogram krompira je između 100 i 120 dinara na pijacama u Beogradu, u gradovima u Srbiji nešto jeftiniji, dok su cene u pojedinim supermarketima i više. To što je ovaj proizvod dva i po puta skuplji u odnosu na isti period prošle godine stručnjake ne iznenađuje. Rod je, već sada je izvesno, ispod proseka zbog suše, a cene inputa su veće između 30 i 50 odsto, pa je realno očekivati da ove sezone neće biti jeftinog krompira.
Očekuje se da će prinosi biti dobri samo na parcelama u Vojvodini koje su navodnjavane, a to je svega tri do četiri odsto ukupne proizvodnje.
Kako za „Politiku” kaže dr Zoran Broćić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, cene su između ostalog posledica rasta inputa u proizvodnji. Samo je đubrivo poskupelo za oko 300 odsto, a ako se tome doda i sušna godina i niski prinosi, jasno je zašto je došlo do povećanja cena.
– Prošle godine smo imali uvoz od više od 40.000 tona, a pretprošle smo imali viškove i za izvoz. Za sada nema uvoza, jer se prinosi još procenjuju. Oscilacija ima ne samo u ceni krompira, nego i drugih poljoprivrednih proizvoda – navodi prof. dr Broćić.
Napominje da su inputi u proizvodnji krompira porasli između 30 i 50 odsto i da je u takvim okolnostima realno očekivati rast cena, koje možda i neće da se zaustave na ovom nivou.
– Proizvođačka cena krompira je između 40 i 50 dinara. Već sada je izvesno da rod neće biti čak ni prosečan, nego i ispod proseka. Prema svim pokazateljima, realno je očekivati da cene rastu, jer rastu i troškovi proizvodnje – objašnjava profesor Broćić.
Prosečna potrošnja ove namirnice u Srbiji je oko 30 kilograma po stanovniku, međutim jasno je da je ovo naše osnovno povrće i da potrošači brzo reaguju na poskupljenje.
Kako objašnjava Milan Prostran, agroekonomski analitičar, Srbija je nekada proizvodila i do 800.000 tona krompira koji je uvek imao prihvatljivu cenu za sve kategorije stanovništva. Međutim, ova proizvodnja je decenijama desetkovana i sada ona oscilira u zavisnosti od godine do godine.
– Kad proizvođače obraduje cena, onda se površine pod ovom kulturom povećavaju, ali inače imamo tradiciju u ovoj proizvodnji i izuzetne prirodne uslove, međutim to nije dovoljno. Ove godine doživljava renesansu, cena će mnoge ohrabriti da uđu u proizvodnju, ali potrošači neće biti baš zadovoljni – kaže Prostran.
Objašnjava da je globalno situacija u poljoprivredi loša, da je krajnje neizvesno do kada će trajati, te predlaže da država preduzme neke konkretnije mere kako na tržištu ne bi bilo velikih oscilacija u budućnosti.
– Vreme je da se razmisli o donošenju zakona o sistemskom regresiranju inputa u proizvodnji, poput đubriva, sredstava za zaštitu bilja, semena i goriva… Mi ne znamo koliko će dugo da traje ovakva situacija u svetu, a nemamo model za rešavanje problema u ovakvim globalnim uslovima. Takođe bi trebalo razmotriti i povećanje agrarnog budžeta – dodaje Prostran.
Najveća proizvodnja krompira bila je u Moravičkom i Zlatiborskom okrugu, odakle je stizala četvrtina ukupne proizvodnje u Srbiji. Sada primat preuzimaju ravničarski krajevi, a kako kažu oba stručnjaka razlog je više mogućnosti za navodnjavanje, a došlo je i do ukrupnjavanja proizvođača i ugovaranja proizvodnje sa prerađivačima.
Izvor: Politika
Foto: Envato