Organska proizvodnja u Srbiji se razvija postepeno, ali sa velikim potencijalom za ubrzanje.
U 2023. godini obuhvatala je 29.002 hektara. Najzastupljenije površine su pod voćem (33,4 odsto), a najmanje ima povrća, na svega 1,5% površina ili 224 hektara na kojima ima najviše krompira (34,8 hektara), pa dinja (16,5 hektara), tikava (14,9 hektara) i pasulja (13,2 hektara).
Docent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Đorđe Vojnović ističe za „Dnevnik“ da su površine pod povrćem znatno manje u odnosu na druge kulture, ali da ukazuju da postoje mogućnosti da se organsko povrtarstvo širi, jer žitarice zauzimaju 30,5 odsto površina, krmno bilje 17%, industrijsko bilje 13%, dok lekovito i aromatično bilje zauzima dva odsto površina.
U domaćoj organskoj proizvodnji, naglašava, značajno je što je najveći deo organskih proizvoda namenjen izvozu i da su od ukupno 6.542 organska proizvođača čak 5.865 bili kooperanti u okviru grupne proizvodnje.
– Tokom 2023. godine izvezeno je 15.627 tona organskih proizvoda u vrednosti od 52,8 miliona evra. Najviše je prodato na tržište Nemačke, SAD i Holandije – kaže Vojnović.
Srbija, kaže, ima solidnu osnovu za razvoj organske proizvodnje, ali potrebna su joj jasnija strategija, veća podrška i bolja edukacija proizvođača, kako bi postala ravnopravan segment domaće i globalne poljoprivrede.
– Da bi bili uspešniji, proizvođači bi trebalo da se usmeravaju na bolji plasman proizvoda, umrežavanje i zajednički nastup na tržištu, što bi povećalo vidljivost i potražnju za njihovim proizvodima. Ažurirane liste dozvoljenih preparata na sajtu Ministarstva poljoprivrede dodatno su im olakšale rad, rešavajući nedoumice oko primene različitih preparata. Ujedno, proizvođači ostvaruju napredak, oslanjajući se na sve dostupniju literaturu o obradama zemljišta, izboru biljnih vrsta i primeni sredstava za zaštitu i ishranu bilja – objašnjava Vojnović.
U Evropi, organska proizvodnja beleži znatan uspeh, sa velikim površinama u nekoliko zemalja.
– Italija, kao jedna od najvećih zemalja po površini pod organskom proizvodnjom, ima 2,3 miliona hektara, Austrija 677.000 hektara, a Slovenija ima 42.181 hektar – napominje docent Vojnović.
– Površine u Srbiji sa 29.002 hektara organske proizvodnje neuporedive su u odnosu na veličinu oranica u navedenim zemljama, ali naši podaci ukazuju na veliki potencijal za dalji razvoj organske proizvodnje, posebno kroz unapređenje agrarne politike i edukaciju proizvođača. Potrebna je još bolja edukacija proizvođača i promocije organskih proizvoda na domaćem tržištu – zaključuje Vojnović.
Izvor: Dnevnik
Foto: Envato