Berba višanja na području opštine Merošina, koja je počela prošle sedmice, prema predviđanju voćara biće završena za desetak ili 15 dana jer je ovogodišnji rod duplo manji od prosečnog.
Miloš Prokić jedan od vlasnika višnjika iz sela Baličevca rekao je za agenciju Beta da će umesto očekivanih 13 ili 14 tona po hektaru proizvođači ove godine ubrati sedam ili u najboljem slučaju osam tona.
Prema njegovim rečima otkupna cena višanja je trenutno 70 dinara po kilogramu, što je malo s obzirom na to koliko je rod mali.
– Ulaganja u zasade su velika i iznose između 15 do 20 dinara po kilogramu. Kad se tome dodaju i troškovi berbe od 20 dinara, proizvođačima ostaje jedva 30 dinara po kilogramu – istakao je Prokić.
Prema njegovim rečima, vlasnicima višnjika godinama unazad ‘glavobolju’ zadaje i to što nikada unapred ne znaju kolika će biti otkupna cena.
– Jednog dana je 80 dinara, drugog 70, onda 60 dinara. Tek kad odeš na vagu saznaš cenu, a onda ne možeš nazad, ne možeš da vratiš kući ubrane višnje, moraš da ih predaš – naglasio je Prokić.
Berači višanja sa područja juga Srbije, uglavnom Romi, svakog leta dolaze u berbu na području opštine Merošina, ali proizvođači ističu da je berača sve manje i da je veoma teško pronaći dobre radnike.
Zoran Milenković iz Niša istakao je da on i supruga godinama dolaze u berbu višanja, jer od tog posla i od sakupljanja sekundarnih sirovina izdržavaju četiri deteta.
– Posao je veoma težak, ustajemo u pola četiri da bi došli do voćnjaka i počeli da radimo od 7.00. Beremo do 18:30 uveče i zaradimo po 2.000 do 2.500 dinara – kaže Milenković.
Zamenik predsednika Skupštine opštine Merošina Zoran Jović rekao je za Betu da je na području te opštine oko 2.000 hektara zemljišta zasađeno oblačinskom višnjom.
– Ta površina je uglavnom konstantna. Veliki broj voćnjaka se krči zbog starosti ili bolesti, ali veliki broj voćnjaka se i podiže – kaže on.
Jović dodaje da je zbog majskog mraza i povremenih vremenskih nepogoda praćenih gradom ovogodišnji rod u pojedinim višnjicima smanjen svega na trećinu od prosečnog.
– Cena je duplo veća od prošlogodišnje, ali je rod smanjen. Tako je svake godine. Kad je rod dobar cena je niska, i obrnuto, pa su proizvođači uvek na istom – ističe Jović.
On je podsetio da je hladnjača ‘Voćar’ kraj Merošine bila svojevremeno jedna od najvećih na prostoru nekadašnje Jugoslavije, ali da sada radi sa izuzetno malim kapacitetom tako da gotovo sav rod višanja iz tog kraja odlazi na preradu u druge krajeve Srbije.
Foto: Free Images, Pixabay
