Zbog niske otkupne cene proizvođači trešanja odustaju od berbe i otpuštaju radnike

609

Proizvođači trešanja u najvećem voćarskom kraju Srbije, Grockoj i Ritopeku, u jeku sezone branja tog voća počinju da odustaju od tog posla.

Razlog je taj što im otkupljivači nude cenu od 60 do 80 dinara, a prekupci i po 30 dinara za kilogram.

Vlasnik voćnjaka trešanja od dva hektara iz Ritopeka, Dragan Dragić, rekao je za Betu da je po ceni trešanja ova godina „najgora od najgorih“.

– Ove godine vegetacija u Srbiji kasni dve nedelje, pa su trešnje u Azerbejdžanu sazrele pre naših i oni su zauzeli rusko tržište gde se izvozi i trešnja iz Srbije – rekao je Dragić i dodao da se i otkupljivači žale jer nemaju zaradu, a na domaćem tržištu prerađivači nude 65 dinara koliko i rumunska firma koja kupuje trešnje za proizvodnju likera:

– Proizvođači trešanja nemaju nikakvu zaradu, ali neke sorte trešanja moramo da oberemo da bi naredne godine mogle da rode – kaže Dragić.

Poljoprivrednik iz Ritopeka, Miloš Matejić, rekao je da će otpustiti radnike jer je čist gubitak plaćati ih 3.000 dnevno i trešnje prodavati po 30 ili 60 dinara.

– Za ovakvu situaciju na tržištu trešanja kriva je i država koja je dozvolila da veliki otkupljivači ucenjuju male proizvođače koji nemaju pravo da registruju hladnjaču ako nemaju 400 tona trešanja u sezoni, a toliko nema ni celo selo – rekao je Matejić.

On je dodao da će prekinuti berbu i otpustiti radnike da ne bi uvećavao gubitak od prodaje trešanja.

– Jeftinije je zapustiti voćnjak, nego raditi i dotirati iz džepa – tvrdi Matejić.

Za Ministarstvo poljoprivrede, kako je rekao, poljoprivreda su jedino kukuruz i pšenica, a „voćarstvo ih ne interesuje“.

– Daju nam subvencije od 4.000 dinara po hektaru, koliko košta jedan džak mineralnog đubriva, a za hektar treba šest džakova – rekao je Matejić.

Foto: Pixabay


reklama