Prelazak na zdraviju i održiviju ishranu mogao bi do 2050. godine značajno da promeni način na koji se proizvodi hrana širom sveta, pokazuje novo međunarodno istraživanje objavljeno u časopisu „Nature“.
Naučnici procenjuju da bi takav zaokret smanjio korišćenje poljoprivrednog zemljišta za devet odsto u odnosu na sadašnje projekcije, uz istovremeno smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu.
Istraživanje je zasnovano na poređenju sadašnjeg načina proizvodnje hrane sa scenarijem koji podrazumeva zdraviju ishranu, veće prinose u poljoprivredi i prepolovljen gubitak i bacanje hrane. Rezultati pokazuju da bi u tom slučaju bilo potrebno manje stočarske proizvodnje, dok bi porasla proizvodnja voća, povrća, mahunarki i orašastih plodova.
Prema procenama istraživača, vrednost proizvodnje u stočarstvu mogla bi da bude manja za oko 60 odsto, dok bi vrednost proizvodnje povrća, voća, orašastih plodova i mahunarki porasla za oko 23 odsto. Istovremeno, emisije ugljen-dioksida nastale promenom namene zemljišta bile bi manje za čak 76 odsto, a emisije drugih gasova sa efektom staklene bašte iz poljoprivrede bile bi smanjene za trećinu.
Autori studije ističu da bi ovakva transformacija donela velike koristi za zdravlje ljudi i životnu sredinu, ali upozoravaju da će biti neophodne pažljivo osmišljene agrarne politike kako bi se ublažile posledice po regione i proizvođače koji danas najvećim delom zavise od stočarske proizvodnje.
Foto: Freepik