Letnji period, posle berbe trešnje (jul-avgust) idealan je za obavljanje rezidbe na zeleno u svim tipovima zasada (ekstenzivni, poluintenzivni i intenzivni) zbog uslova za spontano zarastanje preseka (visoke letnje temperature sa malo ili bez ikakvih padavina) i bez pojave retrovegetacije.
U polu i intenzivnim zasadima trešnje na generativnim podlogama zelena rezidba je neophodna kako bi se izbalansirao odnos između bujnosti i rodnosti u momentu diferencijacije začetaka cvetova u pupoljcima i formiranja rodne površine za narednu godinu. Osim zamene nosača rodnog drveta starijih od tri godine usled njihove smanjene produktivnosti, kao i uravnoteženja odnosa rodnih grančica različite starosti (majskih kitica i mladara koji će pri osnovi izdiferencirati rodne pupoljke), u evropskim trešnjicima se redovno sprovodi i, takozvana, letnja rezidba na rod. Rezovi se prave na mladarima (ovogodišnjim prirastima) na jednoj trećini njihove dužine od vrha. Cilj ovakve rezidbe je da se spreči udaljavanje rodne površine od stožine stabla. Na prekraćenom mladaru rezidbom se ostavljaju pupoljci pri osnovi mladara koji će se izdiferencirati kao rodni do početka naredne vegetacije, kao i par vegetativnih pupoljaka koji će obezbediti nov prirast u kruni. Ovakvim rezovima su po pravilu obuhvaćeni mladari po periferiji krune koji imaju najbolje uslove za razvoj (najveći priticaj hranljivih materija i vode, najbolja osvetljenost), pa ovakvi pomotehnički zahvati na njima postižu i najbolje efekte. Sprovedenom rezidbom takođe se obezbeđuje i bolja prosvetljenost krune u trenutku diferencijacije osnovnih elemanata cveta u pupoljcima, što je neobično važno kad se zna da je jedan od ključnih faktora za diferencijaciju rodnih pupoljaka kod voćaka upravo svetlost.
Letnju rezidbu bi trebalo uskladiti s mogućim padavinama u periodu pre i posle izvođenja ove operacije. Naime, na prekraćenim prirastima lako mogu krenuti pupoljci pod uticajem padavina i još uvek visokog nivoa auksina (biljnog hormona rasta), čime se efekti rezidbe anuliraju. Zato je neophodno pratiti vremensku prognozu i shodno tome odrediti pravi trenutak za sprovođenje rezidbe.
Sredina leta idealna je i za obavljanje, takozvane, sanacione rezidbe u trešnjicima u kojima je prisutna zaraza bakterijskog raka kore (prouzrokovač je bakterija Pseudomonas syringae) i infektivnog sušenja voćaka (prouzrokovač je gljiva Leucostoma cinctum). Ovi patogeni često su prisutni u trešnjicima usled dejstva raznih abiotičkih i antropogenih faktora (pojave izmrzlina tkiva drveta u rakljama pod dejstvom mraza, preseci načinjeni ranom rezidbom na zrelo, nedezinfikovan alat za rezanje, oštećenja na deblu nastala radom freza sa pipalicom…). Zaštita zasada bakarnim preparatima u vreme opadanja lišća, kad je naročito povećana populacija patogena u trešnjicima, smanjuje infekcioni potencijal ali ne eliminiše mogućnost pojave primarnih infekcija.
Izvođenje poznoletnje rezidbe obolelih stabala odstranjivanjem obolelih delova krošnje, grana i grančica, kao i njihovo iznošenje iz trešnjika i spaljivanje, obavezna su mera u cilju sprečavanja širenja daljih infekcija. U uslovima humidnije klime, poput one na istočnoj obali SAD, fitopatolozi preporučuju da se u zasadima trešnje u kojima su pomenuti patogeni već prisutni obolele grane orezuju u dva koraka. Najpre se prave rezovi na „ružni patrljak“, već ustaljen pomotehnički zahvat u borbi protiv bakterijske plamenjače jabučastog voća (prouzrokovač je Erwinia amylovora). Cilj ovakvog zahvata je da se tokom naredne vegetacije patogen, koji je inače prisutan u sprovodnim tkivima obolelih grana, lokalizuje samo u čepovima i slabim prirastima izniklim iz njih posle rezidbe, a svi oni će takođe biti odstranjeni rezom u drugom koraku. Prednost ovako izvedene rezidbe „na čep“ je što se infekcija drži dalje od stožine, s obzirom na to da se patogeni dalje šire kroz biljku putem biljnog soka i cirkulacijom kroz ksilem. Ukoliko se bolest raširi do sprovodnih sudova debla (što se manifestuje pojavom smolotočine na više mesta na deblu), stablo trešnje je nemoguće spasiti od propadanja u narednom periodu.
Tokom izvođenja rezidbe neophodno je rezački alat dezinfikovati sedamdesetoprocentnim apotekarskim alkoholom ili desetoprocentnim rastvorom natrijum-hipohlorita (varikinom), a zatim veće preseke zatvoriti premazivanjem kalemarskim voskom, drvofiksom, itd.
Izvor: Mr Dejan Marinković, PSSS Padinska Skela