Rezidba šljive predstavlja važnu pomotehnički meru kojom se dobija bolja osvetljenost i provetrenost krune, daje se podsticaj rodnim granama, a time se dobija bolji prinos kao i krupniji plodovi.

Šljiva može da se orezuje od opadanja lišća do kretanja vegetacije, odnosno, tokom zimskog mirovanja. U našim uslovima obično se izvodi tokom februara i marta. Naravno, trebalo bi izabrati dan ili dane kad vremenske prilike pogoduju i dozvoljavaju da se obavi rezidba šljiva. U slučaju da su u pitanju voćke do treće godine starosti, ostavlja se da prođe opasnost od mraza, pa se onda radi rezidba. Kod mladih voćaka neadekvatno vreme rezidbe može poremetiti prirast. Zaštitna mera prskanja šljiva, može se izvoditi već naredni dan po rezidbi, ako to vremenski uslovi dozvoljavaju.

Ako postoje grane koje su oštećene, polomljene ili suve, prvo se pristupa njihovom uklanjanju, jer one mogu samo da štete i da budu podloga za razvoj bolesti. Svi jednogodišnji lastari koji rastu ka unutrašnjosti krune se uklanjaju u potpunosti, da ne bi dolazilo do zasenjivanja. Ostali jednogodišnji lastari se potkraćuju na oko 30 cm. Položene grane sa uglom od 45 stepeni, na zamišljenu osu (produžnicu stabla) su najbolje. Iz prošlogodšnjih rezova obično izraste po nekoliko lastara. Ostavlja se samo jedan, a ostali se uklanjaju. Pupoljak iznad koga pravimo rez trebalo bi da bude sa spoljne strane. Vertikalne grane koje se neminovno pojavljuju unutar krune, nazivaju se vodopije. One crpe hranu iz voćke, koja odlazi u nerodne grane, a rodne grane i pupoljci onda zaostaju. Zato se vodopije obavezno uklanjaju.

Kod sorte požegača odstranjuje se višak unutrašnjih grana. Spoljašnje grane se obično ne diraju, osim ukoliko nisu suve ili polomljene. Prilikom proređivanja grana trebalo bi biti umeren, jer jača rezidba kod požegače utiče na smanjenje prinosa. Važno je napomenuti da se grane i mladari kod ove sorte ne smeju prekraćivati jer se time smanjuje rodni potencijal.

Stenlej, čačanska rodna i čačanska lepotica su sorte koje traže oštriju rezidbu jer imaju sklonost ka zametanju velikog broja pupoljaka. Sav višak unutrašnjih grana se odstranjuje, a spoljašnje grane se prekraćuju. Na starijim stablima koja su neadekvatno orezana obično se rodni elementi nalaze na periferiji krune pa je neophodno da se pravilnom rezidbom spreči premeštanje vegetacije na vršni deo krune ili grana. To se postiže jačim skraćivanjem grana i grančica pri vrhu, pri čemu se vodi računa da se osnovne grane ne ogole.

Šljiva rađa na mešovitim rodnim grančicama, dugim rodnim grančicama, kratkim rodnim grančicama, kopljastim izraštajima i majskim kiticama. Način rezidbe šljive u rodu zavisi i od toga na kojem tipu rodnih grančica rađa određena sorta šljiva.

Požegača, stenlej, čačanska lepotica i čačanska rodna rađaju pretežno na kratkim rodnim grančicama i kopljastim izraštajima koji su se obrazovali na dvogodišnjem i starijem drvetu.

Pri rezidbi bi trebalo ostaviti određen broj jednogodišnjih nerodnih grana na kojima će se razviti kratko rodno drvo. Orezivanje obično počinje odozgo pa naniže, tako što se prekraćuje najviša skeletna grana i pri prekraćivanju se ostavlja jedna spoljna grančica na vrhu.

Takođe, sve suve, povređene i polomljene grane, vodopije i grane koje rastu u unutrašnjosti krune treba odseći do osnove. Ukoliko su neke grane jače razvijene i postoji tendencija da nadjačaju sekundarne ili primarne grane, trebalo bi ih više skratiti. Ako u krošnji postoji neka praznina, onda je tu potrebno ostaviti vodopiju, ali se ona mora poviti da ne bi bila previše bujna.

Od rodnih grančica najpre se uklanjaju stare i izrođene, zatim tanke, zasenjene, a ukoliko ima previše mladih rodnih grana, one se moraju prorediti, kako bi se napravio bilans između generativnog i vegetativnog dela i omogućilo formiranje rodnih elemenata za narednu godinu.

Izvor: dipl. inž. Rajko Grozdanić Rajko/Zdrava Srbija, sadnja.com, dipl. inž. Nebojša Grajić

Foto: Agro TV