Zimski jasmin

351

Zimski jasmin (Jasminum nudiflorum) je biljka koja za vreme blagih zima bogato cveta u periodu od januara do marta meseca i daje cvetovi žute ili bele boje.

Zanimljivo je da je to jedina vrsta jasmina koja ne miriše. Poznat je još pod nazivima žuti i zimzeleni jasmin. Međutim treba biti obazriv pri nabavci jer se naziv zimzeleni jasmin koristi i za biljku Rhinospermum jasminoides.

Ova biljka prilično je otporna na bolesti i štetočine, a dodatna prednost je da nije zahtevna kad je u pitanju kvalitet zemljišta.

Zimski jasmin je grm koji može da naraste do visine od 3 metra i da u širinu bude takođe 3 metra. Najčešće se može videti da ima visinu oko 1,5 m jer se grane povijaju pod svojom težinom. Veće visine može dostići ako se pusti da raste kao penjačica uz neku podlogu.

Zimski jasmin kod nas raste kao listopadna vrsta, dok se u nekim drugim klimatskim zonama ponaša kao zimzelena biljka. Listovi su 3 cm i tamno zelene boje. Iz iste osnove rastu tri listića koja zajedno čine celinu.

Cvetvi su žute boje, prečnika oko 2,5 cm i nemaju miris, a svaki od njih ima po 6 latica. Period cvetanja je teško tačno predvideti kao ni vreme kad će biljka biti u punom cvetu. U nekim situacijama cvetanje će početi već krajem novembra, međutim to se najčešće događa u januaru.

Iz razloga što cveta tako rano i što ima žute cvetove, dešava se da ljudi pomisle da je u pitanju forzicija.

Razmnožavanje

Zimski jasmin se lako razmnožava reznicama – seku se poludrveni delovi grana početkom avgusta ili tokom decembra, koji se potom pobodu u peskovitu zemlju i zaštite smeštanjem u plastenik ili staklenik.

Iako spor, možda je najbolji način razmnožavanja poleganjem mladih grana. Kad se mlado stablo užili, odsecanjem ga odvajamo od starog.

Moguće je razmnožavanje i semenom. Međutim, tada je potrebno setvu obaviti u stakleniku. Novu biljku najbolje je prve godine ostaviti da prezimi u stakleniku i tek naredne jeseni je posaditi u vrtu.

Uslovi gajenja

Zimski jasmin voli osunčana mesta, ali uspeva i na polusenovitim lokacijama. Dosta brzo raste i pošto se posadi, već krajem prve godine, grane mogu biti dužine jedan metar. Međutim prve dve godine slabo se pojavljuju cvetovi.

Kao odrasla biljka, relativno se lako presađuje bez većih problema.

Orezivanje zimskog jasmina nije poželjno raditi često, pa kad se tome pristupa potrebno je osmisliti dobar plan. Ukoliko se ne odradi kvalitetno, rezidba će uskoro morati da bude ponovljena. Rezidba se obavlja u periodu posle cvetanja.

Mada cveta zimi, nije baš otporan na niske temperature i hladan vetar, te se iz tog razloga predlaže da bude posađen na nekom mestu koje obezbeđuje zaštitu od zimskih vetrova.

Tokom zime, oko osnove stabla je radi zaštite dobro postaviti slamu kako bi se sprečilo smrzavanje u slučaju veoma niskih temperatura. Na sreću, zimski jasmin ima mogućnost da se uspešno obnovi iz korena ukoliko nadzemni deo biljke propadne usled smrzavanja.

Izvor: wiki.poljoinfo.com

Foto: gardens4you.co.uk, whatgrowsthere.com, Pixabay


reklama