Praveći karakteristična oštećenja u vidu traka širine oko jednog milimetra žuto-bele boje, i odrasli insekti i larve žitne pijavice (lat. Lema melanopus) izazivaju štetu na žitaricama.
Ako je napad jači, oštećenja su vidljiva i sa veće udaljenosti.
Žitne pijavice se hrane velikim brojem biljnih vrsta. Naročito oštećuju strna žita, a pored njih, mogu da napadnu i biljke kukuruza, iako im kukuruz baš i ne odgovara kao biljka hraniteljka. Naime, oštre dlačice kojima je list kukuruza prekriven, oštećuju crevni trakt imaga, što dovodi do uginjavanja jedinki. Posle uginjavanja imaga, biljke kukuruza se regenerišu razvijajući nove listove koji pokrivaju prethodno oštećene, tako da se tipični simptomi oštećenja koje pravi žitna pijavica više i ne uočavaju. Zbog toga je pojava L. Melanopus na merkantilnom kukuruzu potpuno beznačajna. Međutim, to nije uvek slučaj kod semenskog kukuruza, gde se biljke roditeljskih linija po habitusu znatno razlikuju od hibrida, te može doći do značajnijih šteta, bez obzira što imago kasnije uginjava.
Prezimljava odrastao insekt na skrovitim mestima (suva trava, lišće, osnova stnjike, slama). Imago se javlja kad temperature pređu 15 stepeni, obično krajem aprila, početkom maja kad naseljava ovas i prolećni ječam, gde počinje sa ishranom. Oštećenja od imaga se javaljaju u vidu traka širine od oko jednog milimetra.
Ženka polaže jaja u nizovima jedno ispod drugog na lice lista sve do juna. Larve se pile posle 10 dana i odmah oštećuju listove jer ne podnose glad. Tokom perioda ishrane prave karakteristična oštećenja u vidu linearnih perforacija. Posle obilne ishrane, za dve-tri nedelje se povlači u zemljište na dubinu od nekoliko centimetara, gde, u komorici, prelaze u lutku. Stadijum traje oko pet-šest dana posle čega se pojvaljuje novi imago.
S obzirom na to da je period aktivnosti imaga i larvi veoma razvučen, racionalnije je vršiti suzbijanje odraslih jedinki, ali samo pri masovnoj pojavi (8-15 jedinki po metru kvadratnom) i pre masovnog polaganja jaja. U protivnom, suzbijaju se larve, ali u mlađim stadijumima (L₁, L₂). Kasnije ih je teže suzbiti jer su obavijene sluzastom materijom.
Prag štetnosti je više od 10 larvi po metru kvadratnom na ozimim žitaricama ili pet larvi na jarim žitaricama.
Za suzbijanje se koriste insekticidi na bazi piretroida, karbosulfana, fentiona, bifetrina i drugi, u dozama koje preporučuju proizvođači.
Izvor: „Štetočine u ratarsko-povrtarskoj proizvodnji“ (prof. dr Pero Štrbac), „Preporuke – Žitna pijavica“ (Dragica Janković, PIS Vojvodine)
