Zabrus tenebrioides, odnosno Žitni bauljar, je ekonomski značajna štetočina strnih žita. Pripada redu Coleoptera, a familiji Carabidae. Odrasli insekt je dugačak do 1,5 cm, crne je boje, sa smeđim nogama i pipcima. Ima jednu generaciju godišnje. Može naneti velike štete mladoj pšenici i ječmu, pogotovo tokom toplih jesenjih i zimskih dana.
Larva žitnog bauljara je klasična karabidna larva, bledo žućkasta, izduženog i spljoštenog tela, sa tamnim površinama na leđima. Dugačka je oko 3 cm i tako krupna veoma lako uočljiva. Upravo larva i predstavlja najštetniji stadijum. Ona živi u zemlji (prezimljavajući stadijum) i tokom toplih jesenjih i zimskih dana „gnječi“ mlade listove žita. Ova oštećenja se veoma lako mogu zameniti onima nastalim od mraza. Prvi simptomi koji se uočavaju su kovrdžavi, oštećeni vršni delovi lista, dok su spoljni listovi često uvučeni u zemlju. Često cele biljke nestaju sa polja.
Nakon zime, krajem aprila se obrazuje lutka, a krajem maja, početkom juna se pojavljuje imago. Noću se hrani, a danju se skriva među grudvicama zemlje. Kada se žetva završi, insekt ulazi u letnju dijapauzu koja traje do avgusta. U drugoj polovini avgusta i septembru imaga se sparuju, a ženka polaže jaja. Tokom jeseni se pile larve, hrane se i prezimljavaju, što zatvara razvojni ciklus ove štetočine.
Već smo pomenuli da je najštetniji stadijum larva, međutim, izvesnu štetu nanosi i imago. On se hrani zrnima u fazi mlečne i voštane zrelosti, ipak, ove štete nisu značajne.
Suzbijanje se vrši agrotehničkim (plodored – najznačajnija mera, zatim suzbijanje korova) i hemijskim (preventivnim i kurativnim) metodama. Suzbija se na jesen, ako brojnost larvi pređe kritični prag (3-5 larvi po metru kvadratnom), i to insekticidima na bazi bifentrina, cipermetrina, deltametrina ili hlorpirifosa.
Foto: macroclub.ru, BASF.cz
