Živinski stajnjak je jedan od vrste stajnjaka koji se može proizvoditi na gazdinstvu. Doduše, u možda manjoj količini, ali zato ima najveći sadržaj organskih materija.

Stajnjak, bez obzira od koje je vrste životinja, ima veliki uticaj na stvaranje strukturnih agregata, povećava ukupnu poroznost i popravlja vodnovazdušni i toplotni režim zemljišta. Unosi se svež ili poluzgoreo u jesen pod duboko oranje. Odmah posle iznošenja na parcelu, poželjno je da se zaore kako ne bi se gubio amonijak isparavanjem.

Mnogi faktori utiču na kvalitet živinskog stajnjaka kao što je vrsta, starost, način ishrane, vrsta prostirke, način i vreme čuvanja đubriva. Živinski stajnjak će imati više hranljivih materija ukoliko živina jede koncetrovaniju hranu. Pri najrasprostranjenijem načinu gajenja živine, odnosno boravkom na otvorenom na polju i noću u živinarniku, godišnje kokoška proizvede 40 kg, a patka, gaska i ćurka po 60 kg stajnjaka. Svež živinski stajnjak sadrži 56% vode, 38% organske materije, 1,70% azota, 0,70% fosfora, 0,75% kalijuma, 1,43% magnezijuma.

Uneto živinsko đubrivo, pri povoljnim vremenskim uslovima (vlažno i toplo zemljište) brzo se razlaže – posle dve nedelje dolazi do intezivnog razlaganja. O ovome bi trebalo voditi računa, jer ako se unosi nerazloženo živinsko đubrivo može doći, usled burnih mikrobioloških procesa tokom razlaganju, do smanjivanja pristupačnog azota u zemljištu, koji se ugrađuje u telo mikroorganizama. Oslobođeni azot u obliku NH3 razloženog živinskog đubriva, za četiri nedelje podleže procesu nitrifikacije i postaje pristupačan biljkama. Tako biljka na raspolaganje dobija od 30-60% od ukupnih količina azota iz zgorelog živinskog đubriva pri povoljnim zemljišnim i klimatskim prilikama.

Pri upotrebu živinskog stajnjaka, mora se voditi računa da se ne pretera, posebno kad je suša. Živinskim stajnjakom se najčešće đubri povrće, ali se mora mešati sa zemljom u odnosu 1:3 kad se unosi u brazdu ili kućice ili, ako se prihranjuje, rastvori se 1 kg đubriva u 10 do 20 litara vode.

Izvor: dipl. inž. Svetlana Zlatarić, PSSS Šabac

Foto: Pixabay