Azot je element koji je biljkama potreban u najvećoj količini – neophodan je za rast i razvitak svih organa trešnje i višnje, za formiranje cvetnih pupoljaka, kao i za zametanje i razvoj plodova.
Nedostatak azota kod trešnje i višnje ispoljava se kroz smanjenje bujnosti stabala, listovi su sitniji i svetlozelene su boje, a krajem leta dobijaju i crvenkastu nijansu, ranije požute i prevremeno otpadaju. Simptomi se prvo javljaju na starijim listovima pri osnovi mladara. Plodovi su sitniji i prevremeno sazrevaju. Obrazovanje cvetnih pupoljaka je slabije, što ima za posledicu manju rodnost.
Višak azota utiče na povećanje bujnosti stabala, što je posebno štetno kod mladih stabala, jer utiče na njihovo kasnije stupanje u rod. Plodovi su krupniji i sazrevaju kasnije. Vegetacioni period traje duže, što utiče na slabije sazrevanje letorasta i njihovu veću osetljivost na mrazeve. Visok sadržaj azota u lišću može izazvati smanjenje sadržaja kalcijuma.
Đubrenje azotom
S obzirom da je azot lako pokretljiv element i da zemljište nije u stanju da zadrži dovoljne količine za potrebe voćaka, azotna đubriva se moraju dodavati svake godine. Bujnije sorte na bujnim podlogama imaju duži period nerodnosti, a velike doze azota povećavaju rizik da se početak plodonošenja još više odloži. Kao primer se može navesti sorta trešnje burlat kalemljena na divljoj trešnji i na plodnim zemljištima. U tom slučaju treba izostaviti đubrenje azotom u uzgojnom periodu. Nasuprot tome, sorte umerene bujnosti na kržljavim podlogama brže ulaze u period punog plodonošenja. U ovom periodu im je potrebno dodavati dovoljne količine azota da se održi dovoljan rast potreban za obnavljanje drveta i dobru ishranu plodova.
Prilikom đubrenja azotom trebalo bi uzeti u obzir sledeće činjenice:
– zatravljivanjem zasada se troše veće količine azota
– navodnjavanje doprinosi boljoj mineralizaciji, ali i gubitku azota ispiranjem u dublje slojeve nedostupne biljci
– isušivanje smanjuje učinke azotnih đubriva preko smanjenja apsorpcije i usporavanja njihove migracije
– suviše vlažna i suviše suva zemljišta smanjuju učinak azota preko smanjenja aktivnosti korena
– količine azotnih đubriva trebalo bi povećati na lakim, peskovitim zemljištima.
Vreme unošenja azota
Azot bi trebalo unosi neposredno pred kretanje vegetacije, kao i u toku vegetacionog perioda. Azot dodat ranije, u toku jeseni ili zime, biće ispran zbog velike količine padavina u ovom periodu. Zbog lake pokretljivosti azota u zemljištu i velike mogućnosti njegovog gubljenja ispiranjem u dublje slojeve, preporučuje se da se potrebne količine azota dodaju u dva do tri navrata. Oko 30-40% godišnje doze azota može se dodati 30-45 dana pre cvetanja u amonijačnoj formi ili 15-21 dan pre cvetanja u nitratnom obliku. Preporuka je da se 20-30% godišnje doze doda posle zametanja plodova, a ostatak krajem maja ili početkom juna.
Izvor: dipl. inž. Ivana Gligorijević, PSSS Jagodina
Foto: Free Images
