Fosfatizacija je mera koja se na našem području zapostavlja ili zbog neznanja poljoprivrednih proizvođača, što je najčešći slučaj, ili nebrige o sopstvenom zemljištu.

U dužem radu na ovom problemu došlo se do zaključka da 40% zemljišta oskudeva u fosforu. Međutim, prednost smo dali kalcizaciji, odnosno, dodavanju krečnog materijala tim zemljištima. Zašto?

U prvom redu zato što nešto fosfora već dodajemo sa mineralnim đubrivima. Drugi razlog je u tome što se fosfor koji dodajemo sa mineralnim đubrivima u jako kiselim zemljištima (oko 60% kisela i jako kisela zemljišta) jednim delom veže za gvožđe i aluminijum u teško pristupačne oblike, pa je praktično za biljku izgubljen. Dodavanjem kreča ta pojava se sprečava. Međutim, i u zemljištima koja imaju previše kreča, jedan deo fosfora se vezuje za kalcijum, u takođe za biljku teže pristupačnom obliku. Zato, ni sa dodavanjem krečnog materijala ne bi trebalo preterivati (napamet vršiti kalcizaciju).

Kako su naša zemljišta većinom više ili manje kisela, a ujedno i jako oskudna u fosforu, sledi da je pored obavljene kalcizacije najvažnije sprovesti obogaćivanje tla fosforom, odnosno, izvršiti fosfatizaciju.

U tu svrhu primenjuju se razna fosforna đubriva. U obogaćivanju zemljišta fosforom trebalo bi voditi računa pri izboru ostalih mineralnih đubriva koja se danas proizvode kombinovano, tj, sadrže sve tri vrste biljnih hraniva. U svrhu fosfatizacije najpovoljnija je formulacija NPK 11:52:0. Formulacije sa naglašenim kalijumom nisu povoljne jer većina naših zemljišta ne oskudeva istim. O ovome bi posebno morale da vode računa trgovačke i druge organizacije prilikom ugovaranja proizvodnje i potrebe đubriva za svoje korisnike.

Ovde se sada može postaviti pitanje – koliko bi ukupno trebalo dati fosfora ili fosfornog đubriva da se zemljište njime obogati. U prvom redu to se ne može postići odjednom, kao ni poboljšati plodnost zemljišta, već postepeno, primenom raznih agrotehničkih mera. Preporučene povećane količine fosfornih đubriva zapravo su samo prvi, nešto veći korak, a stanje će se postepeno poboljšavati, zavisno od toga koliko ćemo i kada kasnije đubriti i primenjivati sve ostale agrotehničke mere.

Izvor: dipl. inž. Ljubodrag Pantelić, PSSS Užice

Foto: Pixabay