Tokom zimskog mirovanja voćkama su potrebni hladni dani kako bi u proleće mogle normalno da se razvijaju. Često se dešava da biljke koje nisu prošle period niskih temperatura, u proleće ne cvetaju i ne rađaju.
Kod voća u umereno-kontinetalnoj klimi, zimsko mirovanje se može podeliti u četiri podperioda ili faze:
– početno zimsko mirovanje
– biološko (fiziološko, duboko) zimsko mirovanje
– ekološko (prinudno) zimsko mirovanje
– završno zimsko mirovanje
Prva i četvrta faze su prelazne i predstavljaju granicu iz vegetacije u latentno stanje i obrnuto.
U pogledu trajanja zimskog mirovanja, voćke se mogu podeliti na one:
– sa kratkim i sa nestabilnim zimskim mirovanjem pri temperaturama dopet stepeni (15-45 dana) – badem (15-25), kajsija (15-30), japanske sorte šljiva (15-30), višnja (15-45)
– sa dugim i stabilnim zimskim mirovanjem, pri temperaturama do pet stepeni (45-60 dana) – jabuka (45-60), kruška (30-50), domaća šljiva (30-45), breskva (40-60), trešnja (30-45), orah (30-40)
Dakle, voćke tokom zime moraju da budu kraće ili duže vreme (zavisno od vrste ili sorte ) izložene dejstvu relativno niskih temperatura, kako bi u proleće normalno počele vegetaciju i cvetanje. Niske temperature su potrebne da bi se izvršile neophodne promene endogenih inhibitora (da se oni transformišu u druge materije – stimulatore rasta ili da se smanji njihova koncetracija). Lisni pupoljci zahtevaju duži period izlaganja niskim temperaturama (za 100 – 200 časova) od cvetnih pupoljaka i zbog toga voćke uglavnom prvo cvetaju pa tek onda listaju. Takođe, pupoljci na granama starim dve do šest godina imaju kraće biološko zimsko mirovanje od pupoljaka na jednogodišnjim granama.
Nedovoljno izlaganje niskim temperaturama u toku zime ima za posledicu osipanje cvetnih pupoljaka, neujednačeno cvetanje i listanje, zametanje plodova znatno pre listanja i kao posledicu toga, njihovo otpadanje. Zato je u područjima gde su česte suviše blage zime nemoguće uspešno gajiti voće. Naročito su breskve osetljive na nedostatak relativno niskih temperatura u toku zime. Potrebna dužina trajanja niskih temperatura kod različitih vrsta i sorti kreće se od 650 do 1.350 časova.
Odsustvo potrebnog broja časova pod niskim temperaturama tokom zimskog mirovanja opravdano izaziva bojazan ko voćara, posebno jer može doći do kretanja sokova u biljkama, a da onde uslede kasni prolećni mrazevi koji mogu da nanesu ogromnu štetu.
Kako bi biljke izašle iz završnog zimskog mirovanja, u našim uslovima, gde vlada umereno-kontinentalna klima, potrebno je periodično ritmično smenjivanje toplog i hladnog vremena.
Izvor: dipl. inž. Srđan Stanojlović, PSSS Valjevo
Foto: Pixabay, Free Images