Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, organizovao je na Oglednom polju na Rimskim šančevima tradicionalni Dan polja strnih žita, krmnog bilja i uljane repice, jedan od najvažnijih stručnih skupova namenjenih poljoprivrednim proizvođačima.
Manifestacija je i ove godine okupila veliki broj poljoprivrednika, stručnjaka i saradnika Instituta, pružajući jedinstvenu priliku da se na terenu upoznaju sa najnovijim dostignućima domaće nauke i oplemenjivačkog rada.
Skup je zvanično otvoren u 11 časova, a prvi se prisutnima obratio dr Milan Mirosavljević iz Odeljenja za strna žita. On je zahvalio proizvođačima na ukazanom poverenju i istakao da je proizvodnja strnih žita izuzetno zahtevan proces, čiji uspeh u velikoj meri zavisi od vremenskih prilika i drugih spoljašnjih faktora.
Govoreći o aktuelnoj proizvodnoj sezoni, dr Mirosavljević je naveo da su prošlogodišnji vremenski uslovi omogućili ostvarivanje rekordnih prinosa pšenice od oko šest tona po hektaru, dok će ovogodišnji rezultati, usled nepovoljnijih okolnosti, verovatno biti na nivou višegodišnjeg proseka.
Posetioci su imali priliku da obiđu ogledna polja i upoznaju se sa bogatim asortimanom NS sorti pšenice, ječma, ovsa, raži i tritikalea, kao i sa kompletnim programom jarih sorti koje Institut razvija.
Značajan deo programa bio je posvećen uljanoj repici i drugim uljanim kulturama. Prof. dr Ana Marjanović Jeromela, selekcioner uljane repice i šef Odseka za projekte, istakla je da ova kultura ima izuzetnu vrednost zahvaljujući visokom sadržaju ulja i proteina, zbog čega predstavlja važnu sirovinu za prehrambenu i prerađivačku industriju.
Pored već registrovanih sorti i hibrida, Institut je predstavio i nove linije koje se nalaze u postupku registracije, pružajući proizvođačima uvid u buduće pravce razvoja domaće selekcije.
Posebnu pažnju privukle su i alternativne uljane kulture poput slačice, šafranjike i lanika, koje mogu predstavljati značajan odgovor na sve izraženije klimatske izazove. Stručnjaci su naglasili da veća raznovrsnost useva doprinosi očuvanju plodnosti zemljišta i stabilnosti proizvodnje.
O značaju leguminoza govorio je dr Vuk Đorđević, rukovodilac Odeljenja za leguminoze, predstavivši rezultate oplemenjivačkog rada na ozimom grašku, bobu i grahorici. Kako je istakao, ove biljne vrste imaju višestruku korist jer obogaćuju zemljište azotom, unapređuju njegov kvalitet i doprinose očuvanju biodiverziteta.
Posle stručnih predavanja usledio je obilazak oglednih parcela, tokom kojeg su proizvođači imali priliku da direktno razgovaraju sa naučnicima Instituta, postavljaju pitanja i dobiju konkretne savete za unapređenje proizvodnje.
Ovogodišnji Dan polja još jednom je pokazao koliko je važna povezanost nauke i prakse, potvrdivši da upravo domaća genetika, stručna podrška i kontinuirana istraživanja predstavljaju temelj konkurentne i održive poljoprivrede u Srbiji.
Foto: NS Seme