Vinski salon „Grand Tasting“ okupio je u beogradskom hotelu „Metropol“ 50 najboljih vinarija iz zemalja nekadašnje Jugoslavije, koji su izneli svoja najbolja vina, a ljubitelji ovog pića, koje se u regionu sve više proizvodi i sve više pije, mogli su da najbolja vina iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Slovenije i Crne Gore.
Organizator Vladan Stanojlović pojasnio je za Tanjug da su za salon izabrane vinarije iz regiona jer dolaze sa prostora gde se priča istim ili sličnim jezikom, a vinari se dobro poznaju i dosta sarađuju.
– Želimo da pokažemo da ovo geografsko područje poseduje vina svih svetsklih stilova, jer ovde možemo da nađemo južnjačka vina sa punim ukusom, ali i sveža, elegantna vina iz severnih područja – rekao je on i dodao da je region, kada je o vinu reč, dobro povezan, a saradnja među vinarima odlična.
Prema njegovim rečima, naš region ima odlične preduslove za proizvodnju vina, koja je inače u ekspanziji, tržište je otvoreno, a ljudi su počeli da istražuju i probaju nove stvari.
Kaže da potražnja za novim ne potire staro, pa su autohtone sorte vina od starih vrsta grožđa sve popularnije.
– Trenutno je tamjanika najtraženije vino, tražen je i prokupac, grašac. Vino traži vreme i ulaganje, ali svako ko to voli i spreman je da neke godine i strpljenje uloži dobiće na kraju dobar rezultat – rekao je Stanojlović.
Vinariju „Kovačević“ prema rečima menadžera za ključne kupce u ovoj kući, Slobodana Bogojevića, na salon dovodi to što je reč o jednom od većih sajmova na početku godine na koji dolazi dosta poznatih regionalnih vinarija. Na salonu su svake godine a od nastupa na ovoj manifestaciji očekuju pre svega poslovne kontakte.
Na pitanje kakvo vino mora da bude da bi bilo traženo, kaže da mora biti dobro i prirodno, a da nema ničeg prirodnijeg od organskih vina, a sa kojima je ova vinarija i došla na salon u „Metropol“.
– Mi smo u proces organske konverzije krenuli 2017. godine i od berbe 2022. zvanično imamo sertifikat organskog proizvoda – rekao je za Tanjug Bogojević i dodao da kupci u svetu, a polako i kod nas, sve više traže organska vina.
Organska vina su za Jelenu Mirković, iz šabačkog „Teroara“, uvoznika vina vinarija „Nuić“ iz Bosne i Hercegovinr i „Enjingi“ iz Hrvatske, i lepša i kvalitetnija.
– To je moj lični doživljaj kao ljubitelja vina i mislim da su organska vina, vina budućnosti – rekla je ona za Tanjug.
Što se očekivanja od učešća na salonu tiče, istakla je da je to uspostavljanje poslovnih kontakata i upoznavanje sa drugim vinarima.
Vinarija „Milas“ iz Ljubuškog u Bosni i Hercegovini na salonu je drugi put i u Beograd su došli jer su stručnjaci koji su probali njihova vina, rekli da ona zaslužuju da se nađu na smotri najboljih.
– U Beograd rado dolazimo i prezentujemo naše prizvode. Tržište Srbije svima nama predstavlja veliki potencijal i mogućnost plasmana naših proizvoda – rekao je Zdenko Milas.
Govoreći o proizvodnji vina u Hercegovini, po čemu je ona nadaleko poznata, ističu da sve više ljudi ulazi u ovaj posao i otvaraju se nove, mlade vinarije.
– Tome doprinosi i otvaranje pretpristupnih fondova iz Evropske unije, tako da se u tim olakšicama vidi velika prilika za ulazak u posao. I fond federalne vlade BiH za narednu godinu izdašno povećava sredstva za subvencije poljoprivrednicima, tako da sve to može da natera ljude da se odluče za podizanje novih vinograda i otvaranje vinarija – izjavio je Milas.
Prema njegovim rečima, proizvodnja vina je u usponu, vino se traži pa i vinarija iz koje on dolazi a mlada je, već izvozi u četiri zemlje i pregovara sa još pet.
– Vinska industrija ima dobru budućnost. Važno je samo da napravite dobar proizvod a vino onda samo nađe put do svog kupca – naglasio je Milas.
Dodao je da vinari u regionu dobro sarađuju, razmenjuju iskustva što im znatno olakšava posao jer imaju ista htenja i probleme.
Kada je o problemima reč, istakao je da je za mlade vinare najveći problem to što je proizvodnja vina skupa kada se sa njom počinje, pa su subvencije više nego dobrodošle.
Foto: Rade Prelić/Tanjug