Uredba o ograničenju marži se sprovodi nešto više od mesec dana, a u trgovinama svaki dan mogu da se vide razlike u cenama. Na nekim artiklima gotovo da i nema promene, ali su neki poput specijalnih vrsta hleba upadljivo jeftiniji.
Pekari su, inače, poslednjih godinu dana upozoravali da su zarade trgovaca ogromne na ovim namirnicama kojih je u jednom trenutku bilo na desetine različitih, od rezanih vrsta hleba, tostova običnih, sa puterom, sa više žitarica, zatim fitnes, obogaćenih, beskvasnih, bezglutenskih…. Uz to su se pojavljivala i posebno pakovana peciva, koja su takođe za mnoge bila nerealno skupa.
Iz Unije pekara Srbije su više puta upozoravali da su trgovci na ovim proizvodima, osim na hlebu „sava” koji je pod uredbom, zaračunavali marže 80–85 odsto, ali da je bilo i proizvoda, kako je utvrdila tržišna inspekcija, koji su išli i do 144 odsto. Upravo to je razlog što se na trgovačkim policama nalazi na desetine specijalnih vrsta hleba, posebno što je mnogo takvih artikala pod trgovačkom robnom markom na kojoj su zarade bile još veće.
Svi trgovci imaju svoje robne marke pod kojima proizvođači za njih proizvode hleb, tost, različita peciva sa dužim rokom trajanja. Pekari kažu da je tost najzanimljiviji trgovcima jer mu je proizvođačka cena od 80 do 120 dinara, a prodavali su ga od 180 do 200 dinara.
Ovih dana je slika u trgovinama nešto drugačija. Tost košta u većini trgovina od 134 do 150 dinara, dok se rezani hleb može naći i za manje od 100 dinara.
Pojedini mediji su preneli da se polubeli hleb prodaje i za 45 dinara, pa na pitanje da li je to sada uobičajena slika iz trgovina ili pojedinačan slučaj, Zoran Pralica iz Unije pekara Srbije kaže za „Politiku” da nije tako svuda.
– Reč je o manjem proizvođaču koji je ponudio ovu cenu polubelog hleba kao ulazak u nekoliko trgovina. Ne verujem da ćemo viđati često takve slike, ali cene specijalnih vrsta hleba su niže i vide se efekti mera koje je država pokrenula. Korist vide i građani i proizvođači, dok trgovci verovatno nisu zadovoljni. Ja verujem da oni ne mogu opstati sa maržama od 20 odsto na nekim artiklima, ali to svakako nisu specijalne vrste hleba na kojima su poprilično zarađivali – kaže Pralica.
Dodaje da građani primećuju pojeftinjenja baš na ovim proizvodima, jer su cene tih vrsta hleba bile nerealno visoke.
– Trgovci su nekako naučili na gratis, proizvođači su im finansirali dosta toga i to je bila jedna lagodna pozicija koja im je sada uskraćena. Verujem da će se tržište regulisati još više kada bude donet zakon o nepoštenim poslovnim praksama, koji bi trebalo da stupi na snagu posle sprovođenja uredbe. Bilo nam je to neophodno – kaže Pralica za „Politiku“.
Obilazak trgovina ovih dana pokazuje da su razlike u cenama i dalje primetne od trgovine do trgovine. U svakoj radnji se može videti kako zaposleni stalno menjaju cene, očigledno se kalkuliše, možda je reč i o nedeljnim akcijama – svakako je življe. Kalkulišu trgovci, tako bi trebalo da rade i kupci, da obilaze trgovine i kupuju tamo gde su mere države najbolje delovale.
Izvor: Politika
Foto: Envato, Freepik, Pixabay, Pexels