Globalno tržište vertikalne poljoprivrede je na putu da se učetvorostruči u narednih sedam godina, stoji u izveštaju analitičke firme Maximize Market Research.
Prema analizi, vrednost vertikalne proizvodnje hrane će porasti sa 8 milijardi dolara u 2025. na 39,7 milijardi dolara do 2032. godine.
U izveštaju se navodi da je najpopularnije mesto za komercijalnu izgradnju vertikalnih farmi u kontejnerima za prevoz, zbog njihove „fleksibilnosti, isplativosti i skalabilnosti“. Ovi prostori se prilagođavaju i opremaju posebnim svetlima i kontrolama temperature za poboljšano upravljanje usevima.
Iz firme za istraživanje tržišta kažu da su vertikalne farme zasnovane na kontejnerima idealne za urbane sredine gde su troškovi nekretnina visoki, a pristup poljoprivrednom zemljištu ograničen.
SAD i Kanada predvode ovaj trend, vođene stalnom urbanizacijom, rastućom potražnjom za održivim proizvodima bez pesticida i usvajanjem tehnologije. Ali Azijsko-pacifički region ne zaostaje mnogo, trenutno je najbrže rastuće tržište. Vladine inicijative u Singapuru, Japanu, Kini i Indiji pokreću širenje, dok projekti poput Sky Greens i Urban Isaan poboljšavaju proizvodnju hrane u gradovima.
Hidroponska poljoprivreda, koja koristi vodu bogatu hranljivim materijama umesto zemlje, trenutno je najšire usvojena metoda među vertikalnim poljoprivrednicima.
Međutim, izveštaj predviđa da će aeroponika, koja koristi vazduh i maglu za isporuku hranljivih materija direktno korenu biljaka, dobiti na zamahu, zahvaljujući bržim stopama rasta i bogatijim ukusima bez hemijskih đubriva ili pesticida. Ova metoda je glavni pokretač investicija u farme širom SAD, Japana, Singapura i Holandije.
Uprkos brzom rastu, tržište se suočava sa izazovima u smeštaju određenih vrsta proizvoda.
Prema izveštaju, ograničeni portfolio useva ostaje glavna prepreka globalnom usvajanju ove tehnike. Vertikalna poljoprivreda je pogodna za lisnato zelenilo, začinsko bilje i mikrozelenilo, ali je manje efikasna za žitarice, voće i korenasto povrće kojima su potrebne opsežne korenove zone, duži periodi sazrevanja i različiti uslovi sredine.
Ove kulture zahtevaju veće operativne troškove kako bi se održala prilagođena temperatura, vlažnost i intenzitet svetlosti za svaku vrstu useva, što ih čini ekonomski neisplativim za uzgoj na kontrolisanim vertikalnim farmama.
Da bi se prevazišla prepreka i nastavilo širenje, u izveštaju se navodi da industrija treba da investira u tehnološke inovacije.
Izvor: EastFruit
Foto: Envato