Ovčari u Republici Srpskoj suočavaju se sa najtežom godinom u poslednjoj deceniji, jer je cena jagnjadi pala na svega 6,5 maraka po kilogramu žive vage, dok kupaca gotovo da nema. Zbog toga mnogi razmišljaju o smanjenju stada i gašenju proizvodnje.
Proizvođači tvrde da su u nezavidan položaj dovedeni zbog nekontrolisanog uvoza i nelegalnog prevoza stoke preko Drine, dok istovremeno izostaju sistemska rešenja i organizovan otkup koji bi im obezbedili sigurniji plasman i stabilnije poslovanje.
Predsednik Udruženja uzgajivača ovaca i koza Republike Srpske Milan Ćirić kaže za Glas Srpske da jagnjad trenutno prodaju po ceni od 6,5 do 7,5 maraka po kilogramu žive vage, što je za oko marku i po manje nego lane.
– To su najniže cene u poslednjih nekoliko godina. Prošle godine jagnjad je koštala od 7,5 do 8,5 maraka, a i tada smo govorili da je proizvodnja na granici isplativosti. Danas, kada za jagnje dobijete oko 180 maraka, a ovcu hranite cele godine, računica jednostavno ne postoji – rekao je Ćirić.
Ističe da većina ovčara više ne živi isključivo od ovčarstva, već su primorani da dodatno rade.
– Sve je manje ljudi koji se bave ovim poslom, jer proizvodnja postaje teret. Nekada su se ovce ostavljale na pašnjacima bez većih problema, a danas su tu šakali, vukovi i medvedi. Sela se prazne, škole zatvaraju, a divljač se sve više približava domaćinstvima – kazao je Ćirić.
Prema njegovim rečima, domaći proizvođači najveći udar trpe zbog uvoza i nelegalnog dovoza stoke.
– Godinama upozoravamo na to da se ovce preko Drine prevoze čamcima i bez adekvatne kontrole plasiraju na tržište. Takva roba završava u restoranima i mesarama, a domaći proizvođači ostaju bez kupaca – naglasio je Ćirić.
Slična situacija je i u Kostajnici, gde se Siniša Glušica ovčarstvom bavi gotovo četiri decenije. Kaže da je ova godina jedna od najtežih koje pamti.
– Prošle godine stada je pogodila bolest plavog jezika i trebalo nam je dosta vremena da ih oporavimo. Kada smo konačno stali na noge, cena je pala i potražnje nema. Danas je cena oko sedam maraka i niko ne kupuje – rekao je Glušica.
Na imanju trenutno ima oko 200 ovaca i pedesetak jagnjadi spremnih za prodaju.
– Imam svoju hranu pa mogu još neko vreme da ih držim, ali i to ima granicu. Kada prerastu težinu koju kupci traže, problem će biti još veći. Pre tri godine prodavao sam gotovo svu jagnjad na kućnom pragu po deset do 11 maraka za kilogram, a danas je situacija katastrofalna – kazao je on.
Kao moguće rešenje vidi organizovan otkup i snažniju zaštitu domaće proizvodnje.
– Podsticaji dobro dođu, ali su premali da bi spasli proizvodnju. Potreban je organizovan otkup i sigurno tržište – smatra Glušica.
Da su proizvođači u sve težoj situaciji, potvrđuje i ovčar iz Foče Dragoslav Stanojević, koji trenutno ima oko 150 jagnjadi za koje ne može da pronađe kupce.
– Stanje je katastrofalno. Uložili smo ogroman novac u proizvodnju, a jagnjad nemamo kome da prodamo. Dok domaći proizvođači nude robu po devet maraka, švercovana jagnjad i uvozna roba obaraju cene na čitavom tržištu – rekao je Stanojević.
Stanojević ističe da se od ovčarstva danas teško može živeti bez dodatnog posla.
– Bavim se i građevinom, inače ne bih mogao da opstanem. Odrekao bih se i podsticaja kada bismo imali sigurno tržište i garantovanu cenu. Proizvodnja bez izvesnog plasmana postala je prevelik rizik – istakao je Stanojević.
Izvor: Glas Srpske
Foto: Freepik, Pixabay, Envato, Pexels