Crna Gora je tokom dve decenije od obnove nezavisnosti uvezla hranu vrednu oko 11 milijardi evra, dok je vrednost izvoza bila gotovo deset puta manja. Trgovinski deficit u sektoru hrane dostigao je približno deset milijardi evra, pokazuje analiza Privredne komore Crne Gore (PKCG) o razvoju poljoprivrede od 2006. godine do danas.
Prema analizi, uprkos ulaganjima u modernizaciju proizvodnje i prerađivačkih kapaciteta, kao i značajnoj međunarodnoj podršci, ključni problemi crnogorske poljoprivrede nisu rešeni. Među njima su usitnjenost poljoprivrednih gazdinstava, depopulacija ruralnih područja, niska produktivnost, nedovoljno razvijena prehrambena industrija i velika zavisnost od uvoza.
Broj poljoprivrednih gazdinstava za poslednjih 15 godina smanjen je sa 38.798 na 26.711. Istovremeno, oko trećine gazdinstava raspolaže sa najviše pola hektara zemljišta, dok svega 235 gazdinstava ima 50 hektara ili više.
Uvoz hrane gotovo kontinuirano raste od 2006. godine, uz izuzetak pandemijske 2020. godine. Od 2022. do 2025. dostigao je 1,06 milijardi evra godišnje. U PKCG-u navode da na rast uvoza, pored nedovoljnih domaćih proizvodnih kapaciteta, snažno utiče i turizam, zbog povećane potražnje tokom letnje sezone. Procena je da se za potrebe turističke tražnje godišnje uvozi oko 20 do 25 odsto više hrane.
Istovremeno, pokrivenost uvoza izvozom u proseku iznosi svega oko 10 odsto. PKCG napominje da taj podatak ne obuhvata takozvani „izvoz na pragu“, odnosno potrošnju domaćih proizvoda kroz turizam.
U poljoprivredu je, prema analizi, do 2027. godine kroz međunarodne programe, nacionalna sredstva i ulaganja investitora usmereno oko 400 miliona evra. Sredstva su korišćena za modernizaciju farmi i prerađivačkih kapaciteta, nabavku mehanizacije, razvoj ruralnog turizma i jačanje institucija.
Ipak, efekti ulaganja na povećanje domaće proizvodnje i smanjenje uvozne zavisnosti ostali su ograničeni. Istovremeno, biljna proizvodnja beleži rast, posebno proizvodnja povrća, koja je u prethodne dve decenije povećana više od 2,7 puta.
Problem ostaje nedovoljna domaća sirovinska baza, zbog čega i deo domaće prehrambene industrije zavisi od uvoznih sirovina. Crna Gora tako i dalje uvozi velike količine mesa, mlečnih proizvoda, žitarica i pića.
PKCG ocenjuje da razvojni potencijal postoji, ali da je za njegovo korišćenje potrebna dugoročna strategija koja bi povezala modernizaciju poljoprivrede, razvoj prehrambene industrije i turizma, uz veće oslanjanje na domaće sirovine i razvoj proizvoda veće dodate vrednosti.
Učešće poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu Crne Gore u 2024. godini iznosilo je 3,5 odsto.
Izvor: Vijesti
Foto: ChatGPT/Agro TV