Posle skidanja ratarskih useva, žetvene ostatke treba zaoravati, nikako ne paliti što je i Zakonom zabranjeno, ukazuju agronomi dodajući da se tom agrotehničkom operacijom čuva plodnost i produktivnost zemljišta i na taj način obezbeđuju uslovi za dobijanje visokih i stabilnih prinosa poljoprivrednih kultura.
Poljoprivrednici sve više zaoravaju žetvene ostatke na njivama, svesni toga, da se unošenjem biljnih ostataka , poboljšavaju fizičko- hemijske osobine zemljišta, njegova struktura, vodno vazdušni režim kao i plodnost, a bolje je i kruženje organske materije u zemljišnom profilu.
– Od osamdeset i neke godine smo prvo tarupirali kada kombajnji nisu imali sečku, pa je to bilo dosta zahtevno posebno kada pokisne, onda to tarup ne može da podigne, pa kontra noževi. Danas je to drugačije. Naštelujete sitnilicu biljnih ostataka na kombajnu da radi dobro i to je u jednom prohodu sve odrađeno – kaže Miomir Crveni iz Turije.
Agronom u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Vrbasu Vladimir Rankov pojašnjava zbog čega je važno da se žetveni ostaci zaoravaju.
– Paljenje žetvenih ostataka nikako nije dozvoljeno i ratari to dobro znaju, a mogu da kažem i da poljoprivrednici koji imaju više posejanih strnih useva kao i ostale biljne vrste ti ostaci se usinte i zaoravaju se – naglasio je Rankov.
Nikola Banjanin, ratar iz Bačkog Sokolca, kaže da zaorava žetvene ostatke vodeći računa o plodnosti zemljišta, a kako su skupa mineralna đubriva, unosi i stajnjak u zemljište po stručnim uputstvima.
Za ostvarivanje visokih i stabilnih prinosa poljoprivrednih kultura važna je primena pune agrotehnike koja podrazumeva i meru zaoravanja biljnih ostataka.
Izvor: RTV
Foto: Envato