Beograd zamenili za Brus i sada zarađuju na organskoj hrani

830

Akademsko obrazovanje Aleksandra i Jovica Pavlović stekli su u Beogradu, ali ih je ljubav prema selu vratila podno Kopaonika. Posle gotovo deceniju i po života u Beogradu, Jovica i Aleksandra Pavlović danas u Brusu prave kvalitetne džemove, sokove i sirupe od gajenog i šumskog voća koje prodaju na kućnom pragu ili preko udruženja „Mali proizvođači hrane Srbije“.

Posle završenih studija i više od decenije provedene u srpskoj prestonici, Jovica Pavlović se vratio u rodni Brus. Ni on ni supruga Aleksandra tu nisu čekali na agenciju za zapošljavanje već su sudbinu uzeli u svoje ruke.

Pokrenuli su primarnu poljoprivrednu proizvodnju, ali i preradu, kako bi iskoristili deo prirodnog potencijala tog kraja i ostvarili bolju vrednost proizvoda višeg nivoa – džemova, slatka, sirupa i sokova.

Njihovo opredeljene od početka je bilo proizvodnja zdrave hrane, bez konzervanasa i veštačkih zaslađivača.

– Voće gajimo u Igrošu, na imanju mojih roditelja. Tu je veliki zasad šljive i kupine, nešto malo maline i grožđa. Sve što možemo da iskoristimo dobijemo odavde, jer ovde je ono uzgajano u kontrolisanim uslovima, bez suvišnog prskanja hemikalijama i pesticidima. A sada se sve, inače, nenormalno mnogo prska – objašnjava Aleksandra, po struci diplomirani inženjer poljoprivrede.

Za slatko od šljiva, tako, koriste čačansku rodnu, koja je sitnija i čvršća, a krupniji stenlej, od koga Aleksandrin otac peče šljivovicu, namnenjen je za džem.

Ove godine za šljivu su vremenski uslovi bili odlični, pa je i prerodila. Stenlej je stoga znatno sitniji nego što bi mogao da bude, ali je zato mnogo kvalitetniji što se tiče šećera i suve materije.

Gajenje šljive u ovom kraju je ekonomska odluka, jer kraj je, inače, sa malo vode, pa su restrikcije u vodosnabdevanju leti redovne. U takvoj situaciji, zalivanje voćaka ne dolazi u obzir. Tu se šljiva pokazuje kao blagorodna, ali je problem sa drugim voćem koje Pavlovići gaje – pre svega kupinama i malinama.

Sa ovim voćem problem su imali i oni koji su ga zalivali iz bunara. Zbog ovogodišnjeg jakog sunca deo roda je “izgoreo“, ali je ostatak bio veoma kvalitetan.

Od njega će Jovica i Aleksandra da naprave nekoliko stotina tegli džema, još toliko slatka, sokova… Proizvodi su sezonski, od jagoda s proleća, pa kajsija, višanja, preko ribizli i borovnica, drenjina, šipka… do šljiva. Tu je i ajvar, koji je imao dobru prođu prošle godine.

– Krećemo sa toliko. Sledeće godine ćemo povećati proizvodnju, bože zdravlja – kaže Jovica.

Aleksandra dodaje da tu svakako postoji neka “računica“.

– Mislim da niko ne radi za džabe i neka dobit mora da postoji. Ovo smo počeli da radimo, da kažemo, iz nužde, jer nismo imali posao, ali ide nam i nastavljamo. Ljudima se sviđa i gledaćemo da napravimo svoj brend. Ne maštamo o hladnjačama i kamionima robe, ali nadamo se nečemu što donosi normalnu egzistenciju nama i za naše dvoje male dece – kaže Aleksandra, koja je i “glavni tehnolog“, odnosno autor receptura za proizvode.

Jovica kaže da je prodaja počela “stidljivo“, ali se dobra reč o njihovim proizvodima brzo proširila od “usta do usta“.

– I tako dođosmo do, recimo, 1.500 tegli prodatog ajvara prošle godine. A bili bismo zadovoljni da smo prodali 200-300 – kaže skromno Jovica.

Prodaja se obavlja “s praga“, ali i preko udruženja „Mali proizvođači hrane Srbije“. Sa dobrim plasmanom idu i planovi za razvoj. Gledaju da negde uzmu dodatnu parcelu za zasade, nabave neke osnovne mašine, naprave mini-hladnjaču i magacinski prostor…

Pavlovići, za kraj, imaju poruku koja je važna za sve one koji razmišljaju o tome da bave “nečim svojim“.

– Mladi smo i mislimo da smo dovoljno obrazovani da nađemo i proizvod i tržište za njega i da u narednih godinu-dve postignemo ono što smo naumili u poslovnom smislu. A zdrav paradajz iz naše bašte ili voćka s grane koju će da uberu i pojedu naša deca, to nema cenu – kazali su Jovica i Aleksandra u emisiji “Biram selo” kanala AgroTV.

Izvor: 24sedam, Agro TV

Foto: Agro TV


reklama