Deset razloga zašto pčele umiru zimi

2531

Tokom zime pčele ne uzimaju i ne skladište hranu, već se ujedinjuju sa jednim ciljem – da matica uspešno prezimi, jer to podrazumeva opstanak cele zajednice. Medonosne pčele se oko matice skupljaju u klube, i pribijene jedna uz drugu proizvode i čuvaju toplotu. Uprkos odličnoj organizaciji pčelinje zajednice u zimskim uslovima, ipak se može desiti da dođe do uginuća. Predstavićemo vam deset najčešćih razloga za ovo, kako biste mogli da ih predvidite i predupredite, i tako pomognete pčelama da uspešno opstanu do narednog proleća. 

Nedostatak hrane – Ukoliko u košnicama nema dovoljno hrane, male su šanse da će zajednica opstati tokom zime. Tom prilikom uginjava celo pčelinje društvo ili samo pčele koje se nađu u pojedinim „ulicama“ između ramova na kojima nema hrane. Hladno vreme onemogućava kretanje pčela i pomeranje klubeta na veća rastojanja na saću pa se dešava stradanje usled gladi i u slučajevima kada u drugim delovima košnice ima dovoljno hrane (sa strane ili u nastavcima iznad klubeta). Pčele koje su stradale imaju ispružene rilice, uvučene su u prazno saće i nalaze se najčešče na ramovima na kojima nema meda, ili je med udaljen od klubeta. Najbolji način da ovo proverite je da polako podignete gornji nastavak. Da li je lak ili težak? Ukoliko je suviše lak, znajte da pčele nemaju dovoljno hrane. U ovim slučajevima se pribegava dodavanju šećernog sirupa do nekoliko nedelja pre prvih mrazeva, a potom dodavanjem pogače ili kristalisanog meda. Naravno, možete premestiti ramove sa više meda da budu bliži i dostupniji pčelama.

Suvišna vlaga – Suvišna vlaga u košnicama izuzetno šteti pčelama. Povišena vlažnost može dovesti do koncenzacije, kapanja hladne vode i uginuća pčela. Kako bi se izborili sa ovim, neki pčelari dodaju novinski papir u košnice ili ostavljaju blagu ventilaciju.

Temperaturna kolebanja – Značajna temperaturna kolebanja mogu dovesti do rasformiranja zimskog klubeta. Ukoliko do ovoga dođe, pčele se veoma teško vraćaju u klube. Kako bi maksimalno ublažili efekat temperaturnih kolebanja, poželjno je pred zimu oko košnica staviti izolaciju i vidu papira, stiropora, jutenih džakova sa slamom…

Slabo društvo – Ako slabo društvo uđe u zimu, velika je verovatnoća da neće preživeti. Razmislite o spajanju dva društva, najbolje slabog društva sa jakim. Najlakši način da ovo uradite je metodom „preko novina“.

Jak vetar – Još jedan od razloga koji može dovesti do ozbiljnih temperaturnih kolebanja je jak vetar. Zato košnice treba da budu na neki način zaklonjene od direktnih udara vetra.

Varoa i virusi – Pčelinja društva koja su bila jako zaražena varoom i virusima koje ona prenosi su u većini slučajeva stradala i pre zime, ali ako pčelar to nije uočio ranije, sada može videti kakva je situacija. Znaci koji nas upućuju na ovakvu sumnju su nalaženje košnica u kojima i nema pčela (napustile su košnicu), zatim jako oslabljena pčelinja društva – vrlo malo pčela koje najčešće i uginjavaju zato što ne mogu da obezbede minimalno grejanje klubeta ili eventualnog legla, iscrpljene su i često boluju i od nozemoze.

Nozemoza – Stradanje pčela od nozemoze se obično ne događa sredinom zime, već tek pri samom kraju, i u proleće. Znaci koji ukazuju na bolest mogu biti smeđe mrlje od izmeta na košnici, ramovima i saću, pčele koje teško hodaju i poleću, slabljenje pčelinjeg društva i sl. Potrebno je razlikovati nozemozu od uobičajenog čišćenja pčela. Najsigurnija dijagnoza se daje u ovlašćenim veterinarskim ustanovama, a da bi se bolest koliko-toliko predupredila, savetuje se slanje uzoraka mrtvih pčela na pregled, a to je uostalom po naredbi republičkog veterinarskog inspektora u Srbiji i zakonom obavezujuće za pčelare. Uzorkovanje treba izvršiti u januaru ili februaru.

Zatvoreni ulazi – Ulaz u košnicu mora biti slobodan i prolazan i tokom zime. Obavezno očistite ulaze nakon snežnih padavina. Ukoliko košnica bude potpuno zatvorena, javiće se problem sa ventilacijom.

Štetočine – Miševi i rovčice tokom jeseni i zime ulaze u košnice, uznemiravaju pčele i prave značajnu štetu. Rovčice se ponekad i hrane pčelama. Znak da su rovčice bile u košnici su isitnjene mrtve pčele na podnjači (nekada i na satonošama. pa i na letu), delovi tela pčela, kao i tragovi njihovog izmeta na satonošama. Znak da su miševi bili prisutni su isitnjeni komadi saća na podnjači, izgriženo i oštećeno saće, a miševi često u košnicama naprave i čitava gnezda.

Stari češljevi – Ramovi sa češljevima starijim od dve godine treba postepeno da se zamene tokom pčelarske sezone. Stari češljevi su kontaminirani pesticidima kojima su pčele izložene tokom sakupljanja polena. Redovna zamena češljeva smanjuje stepen izloženosti štetnim materijama i rizik od uginuća.

Foto: Pixabay


reklama