Tržište mleka u Srbiji poslednjih meseci nalazi se pod snažnim pritiskom – sa jedne strane su podaci o uvozu i tržišnim kretanjima, sa druge protesti proizvođača, a u pozadini dugogodišnji strukturni problemi stočarstva. Dok država najavljuje razgovore sa Evropskom unijom i ističe značajnu visinu podsticaja, stočari upozoravaju na gašenje farmi i nestanak krava iz srpskih sela.
Resorni ministar prof. dr Dragan Glamočić nedavno je naveo da Srbija u oblasti proizvodnje mleka ima najveće podsticaje na svetu, ali da očigledno ni to nije bilo dovoljno da predupredi aktuelnu krizu. Više puta je naglašavao da tešku situaciju na globalnom tržištu mleka koja se neminovno prelila i kod nas.
– Nedavno se na evropskom tržištu mleko kupovalo za četiri centa, to je pet-šest dinara. Poremećaji su veliki – prvo je nastupio poremećaj u izvozu sireva, a zatim je i Kina uvela carine Evropi od 43 odsto kao kontrameru na zabranu uvoza električnih automobila iz Kine – rekao je on.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je tokom prošle godine u Srbiju uvezeno 18.908 tona mleka i pavlake u vrednosti od 28 miliona evra. To je manje nego 2024. godine, kada je uvoz iznosio 31.785 tona, ali i dalje predstavlja značajan uticaj na domaće tržište.
Kada se posmatra samo mleko sa udelom mlečne masti iznad jedan odsto, prošle godine uvezeno je 12.082 tone (vrednost 8,87 miliona evra), dok je godinu ranije uvoz bio znatno veći – 21.757 tona.
Po količinama prednjače dve zemlje – Bosna i Hercegovina (6.026 tona) i Slovenija (4.678 tona). Manje količine, od šest do 520 tona, stizale su iz Italije, Grčke, Austrije, Češke, Nemačke i Hrvatske.
Nezadovoljni, kako navode, nekontrolisanim uvozom i smanjenjem otkupnih cena, poljoprivrednici su u više navrata protestovali. Blokirani su putevi širom Srbije, a u znak upozorenja prosute su veće količine mleka.
Zahtevi poljoprivrednika su da se hitno stopira kompletan uvoz svih poljoprivrednih proizvoda, kao i da se država obaveže da otkupi postojeće viškove u robne rezerve, kako bi se što pre stabilizovalo i regulisalo tržište i da otkupljivači odmah nastave preuzimanje svih količina mleka. Među zahtevima poljoprivrednika spominju se i zaštita domaćeg tržišta kroz uvođenje kvota i prelevmana, garantovan otkup, kao i formiranje nacionalnog brenda kačkavalja koji bi bio obavezno prisutan u prodaji, sa propisanom cenom.
Ministarstvo poljoprivrede u međuvremenu je zatražilo hitne konsultacije sa Evropskom komisijom, ocenjujući da su razgovori sa institucijama EU ključni za rešavanje tržišnih poremećaja.
Nedavno je održan sastanak poljoprivrednika i resornog ministra. Na sastanku, ministar poljoprivrede ponudio je predstavnicima udruženja da budu deo zvaničnog tima koji će sa Evropskom komisijom razmatrati mogućnost primene zaštitnih klauzula u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.
Deo predstavnika stočara odbio je ponuđena rešenja, insistirajući na potpunoj zabrani uvoza, što, prema stavu Ministarstva, nije pravno održivo. Pojedini predstavnici udruženja su napustili sastanak.
Po napuštanju sastanka Milan Pajić iz udruženja „Naše mleko“ nije krio razočarenje rekavši da poljoprivrednici nisu dobili konkretne ponude, niti je pozitivno odgovoreno na bilo koji od njihovih predloga. Ministar je, kako kaže Pajić, samo najavio razgovore sa mlekarama i pravljenje ugovora koje će morati da poštuju. To je za poljoprivrednike koji su, kako je rekao, na ivici opstanka, sve na dugačkom štapu, a vremena za čekanje nema. Poljoprivrednici su najavili da nastavljaju sa blokadama do ispunjenja zahteva.
Ministar je, sa druge strane, poručio da je spreman za razgovor o svakom realnom zahtevu, ali da ne može da prihvati mere koje bi dovele do zatvaranja tržišta i ugrozile izvoz srpskih proizvoda.
– Ako mi zabranimo Evropi da uvozimo bilo šta od njih, šta mislite, da će oni da skrste ruke i da puste sve? Ono što treba da se zna, Srbija je u regionu najveći izvoznik poljoprivrednih proizvoda, mi mnogo više izvozimo nego što uvozimo. Šta to znači? Ako mi zabranimo, oni će zabraniti da izvozimo naše jabuke, maline, mleko… Pa mi smo prošle godine 28 odsto više mleka izvezli nego što smo uvezli – naveo je Glamočić u razgovoru za RTS.
Prema podacima agroekonomskog analitičara Branislava Gulana, u Srbiji se godišnje proizvede oko 1,34 milijarde litara kravljeg mleka, što čini 97,7 odsto ukupne proizvodnje. Od te količine, oko 797 miliona litara otkupljuje mlekarska industrija, dok se ostatak koristi na gazdinstvima ili prodaje van legalnih tokova.
Godišnje se proizvede oko 60.000 tona sireva – oko 15.600 tona se izvozi, a oko 12.500 tona uvozi.
Ipak, strukturni problemi su duboki. U Srbiji postoji oko 4.720 sela, a u čak 600 više nema nijedne krave, kaže Gulan. U poslednjih deset godina ugašeno je 62.000 farmi, dok je broj goveda pao na 698.871 grlo, što je najniži nivo u poslednjih sto godina.
Iako Srbija ima oko 469.000 hektara pašnjaka i livada, broj uslovnih grla po hektaru pao je sa 0,50 na 0,30, što je daleko ispod proseka Evropske unije od 0,7 grla.
Dodatni problem predstavlja činjenica da nacionalna laboratorija za kontrolu kvaliteta sirovog mleka u Batajnici, iako izgrađena pre mnogo godina, još nije u funkciji. Istovremeno, najavljeno je da će se premija za mleko ubuduće isplaćivati na osnovu kvaliteta – što bez funkcionalne laboratorije ostaje upitno.
Srpsko mlekarstvo se danas nalazi između tržišnih pravila, međunarodnih obaveza i egzistencijalnih problema na selu. Dok država ističe visinu agrarnog budžeta, aktuelnu situaciju na globalnom tržištu mleka i potrebu institucionalnog dijaloga, stočari upozoravaju da se bez hitnih i efikasnih mera ubrzano prazne štale i gase farme.
Pitanje koje ostaje jeste: može li se pronaći model koji će istovremeno poštovati međunarodne obaveze Srbije i obezbediti realnu zaštitu domaće proizvodnje – ili će statistika o selima bez krava nastaviti da raste?
Izvor: A. Milić/Poljoprivrednik
Foto: Envato