Hidroponska proizvodnja jagoda

817

Hidroponska proizvodnja odvija se u zaštićenim prostorima (plastenici, staklenici) kako bi se što više kontrolisali uslovi proizvodnje: osvetljenje, temperatura, vlažnost vazduha, vlažnost substrata, prihrana, kontrola štetočina i bolesti.

Ti prostori mogu biti grejani, povremeno grejani ili negrejani. Hidroponska proizvodnja jagoda sve više dobija na značaju zabranom upotrebe metilbromida. Pošto su jagode izuzetno osjetljive na bolesti korenovog sistema (Phytophtora, Verticillium, Rhizoctonia…) do početka ovog veka u svetu se metilbromid koristio za dezinfekciju zemljišta. Hidroponskom proizvodnjom izbegavamo upotrebu metilbromida i ostalih hemijskih načina dezinfekcije zemljišta.

Substrat
Ovde bi pre svega trebalo naglasiti da biljka može rasti u gotovo svemu, uz osnovni uslov da to „sve“ nije fitotoksično i da su biljci kroz to „sve“ dostupni voda i hranjivi elementi. Tako u hidroponiji koristimo substrate koji svojim svojstvima pozitivno deluju na rast i razvoj jagoda. Substrati danas mogu biti različitog sastava: kamena vuna, treset, perlit, vermikulit, vulkanski pesak, kokosova vlakna, kao i njihove mešavine. Glavne karakteristike dobrog substrata za jagodu su poroznost (radi kiseonika), dobro zadržavanje i otpuštanje vode, sterilnost, povoljan vodono-vazdušni odnos, pH 5,5-6,0, što manji sadržaj soli… Substrat može biti u rastresitom obliku za punjenje posuda za gajenje ili u vrećama koje su pripremljene za sadnju.

Najčešči način hodroponskih sistema gajenja jagode su:
1. Kapilarni hidroponski način gajenja je najjednostavniji način hidroponskog gajenja kod kojeg se hranivi rastvor doprema iz rezervoara direktno u supstrat, odnosno, hranjivu podlogu u kojoj biljka (jagoda) vegetira. Glavni nedostatak ovog načina gajenja je brzo otpuštanje hranjivog rastvora.
2. Kapajući ili drip sistem sastoji se od supstrata u koji se pumpom dovodi rastvor hranjivih soli do svake biljke posebno sa malom kapaljkom. Ovo je ujedno i najčešći način hidroponskog gajenja jagode.

Postoje i drugi načini hidroponske proizvodnje (vodenakultura, sistemoseke i plime, tehnika hranjivog filma –NFT, aeroponsko gajenje), ali kod proizvodnje jagode kod nas oni nisu zastupljeni u većoj meri.

Fertirigacija
Fertirigacija (navodnjavanje i prihrana istovremeno) se sprovodi putem injektora – uređaja koji vrši mešanje hraniva i šalje rastvor putem cevi do kapaljke. Injektor uzima hraniva iz rezervoara. Rezervoar A većinom sadrži samo rastvor Ca soli i gvožđa (ne dodavati sulfate), rezervoar B sve ostale makro i mikroelemente, i rezervoar C azotnu kiselinu za regulaciju pH vrednosti. Proračun rastvora određuje se prema sastavu sirove vode, sastavu drenaže i potrebama biljke, s posebnom pažnjom na pH i EC. Proces fertirigacije odvija se 2-15 puta dnevno u trajanju od 1 do 3 minuta, zavisno od potrebe biljke. Frekvenciju i dužinu trajanja određujemo količinom drenaže koja mora iznositi oko 30% dodane količine rastvora.

Svetlost i temperatura
Ovde bi trebalo odmah napomenuti da se cela površina zemljišta pokriva belom folijom debljine 5-10 mikrona radi bolje refleksije svetlosti. Jagode ne vole previsoke temperature, idealni uslovi su dnevna tempertura od 22 do 26 stepeni, a noćna oko 10 stepeni. Količina svetla meri se integralom dnevnog osvetljenja (DLI) . Idealna količina svetla je od 15-25 molaDLI, a minimumje 12.

Vlaga prostora
Vlagu vazduha trebalo bi održavati između 60-70% tokom dana i znatno višom, 90-95%, tokom noći barem tri sata kako bi se usporila transpiracija i sprečile ožegotine na vrhovima uzrokovane procesom usvajanja kalcijuma.

Izbor sorti i vreme sadnje
Hidroponska proizvodnja nam daje razne mogućnosti, pa tako izborom sorti i primenom novih tehnologija možemo programirati sam početak i dužinu berbe. Razlikujemo sorte kratkog dana („Elsanta“, „Sonata“, „Clery“, „Jolly“…) ili prosto rečeno jednorađajuće i stalnorađajuće (mesečarke) sorte („Albion“, „San Andreas“, „Portola“, „Capri“, „Murano“…). Sorte kratkog dana formiraju cvetove kad je dužina dana od 8-13 sati i hladniji deo godine, dok produženjem iznad 13 sati zametanje prestaje. Oba tipa sorti mogu se saditi tokom cele godine, ali najbolji rezultati u našim klimatskim uslovima postižu se sadnjom biljke kratkog dana krajem augusta i početom septembra, zavisno od tipa sadnice, dok se stalnorađajuće sade u martu. Sklop je od 80.000-200.000 biljaka po hektaru, što je u poređenju s „klasičnom“ proizvodnjom na zemljištu na bankovima, oko 2 – 5 puta više, u zavisnosti od načina hidroponske proizvodnje, što direktno utiče na sam prinos i zaradu.

Prednosti i nedostaci hidroponske proizvodnje u odnosu na konvencionalnu

Prednosti:
– kontrola proizvodnje
– sigurnija proizvodnja
– proizvodnja na površinama na kojima nije bilo uslova za gajenje
– bolji i lakši uslovi rada
– nekoliko puta veći prinosi
– veći kvalitet plodova
– mogućnost celogodišnje proizvodnje, a time i veća dobit
– racionalnija potrošnja hraniva i vode
– manja upotreba pesticida, a time i manje zagađenje okoline

Nedostaci:
– veće početno ulaganje
– potrebno veće znanje (stalna edukacija)
– skuplja proizvodnja

U današnje vreme, kad su pred proizvođače jagoda postavljeni sve veći izazovi u pogledu same proizvodnje, ali i zahteva tržišta, hidroponska proizvodnja može biti jedan od odgovora. Ali, ovde bi ipak trebalo još jednom naglasiti da se u ovakvoj ciljanoj, skupoj, preciznoj i automatizovanoj proizvodnji neznanje i greške skupo plaćaju, tako da bi pre ulaska u takvu proizvodnju trebalo dobro razmisliti i konsultovati stručnjake.

Izvor: dipl. inž. Dejan Tonić, PSSS Prokuplje

Foto: Free Images


reklama