Holanđani hvale srpsku poljoprivredu

28

Srbija se našla na Top 10 listi holandskog Ministarstva poljoprivrede po napretku u deset ključnih tačaka ostvarenih u agrarnom sektoru u 2020. godini, koja je, osim što će ostati upamćena po najgoroj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom koronavirusa, donela i neke pozitivne promene.

Agro sektor Srbije je odoleo korona oluji, pri čemu su višegodišnji programi saradnje, inovativne inicijative, usmeravanje regulative, regionalna saradnja, razvoj e-trgovine, kao i održivost proizvodnje, ostali su na pravom putu i napredovali.

Jedan od najjačih i najkonkurentnijih agrosektora u Srbiji je uzgoj voća, konstatuju holandski agro stručnjaci već u prvoj rečenici analize, koja je objavljena na zvaničnom sajtu Ministarstva poljoprivrede.

– Kriza je imala neto pozitivan efekat na prodaju poljoprivrednih proizvoda. Dok su srpski poljoprivredni proizvođači povećali prinose za 10,3 odsto u 2020. godini, uzgajivači voća i povrća povećali su prodaju za čak 20%, usled promene potrošačkih navika u doba pandemije – navodi se u tekstu.

Pored trenda rasta proizvodnje, Holanđani podsećaju da se u Srbiji uveliko završava projekat Horti centar Adria zamišljen kao logističko-obrazovni centar, a koji realizuju Balkan Grinhaus i KG Grinhaus BV&KG Sistems.

Ovo neće biti samo izložbeni salon najnovijih tehnologija i opreme, već i mesto gde će poljoprivrednici iz Srbije i zemalja u okruženju moći da se upoznaju sa sofisticiranim stakleničkim tehnologijama i upotrebom energetski efikasnih i održivih rešenja u poljoprivredi, napominje se u analizi.

Dalje se navodi da Holandija želi da zaključi ugovore o saradnji sa srpskim proizvođačima voća, ali i sa obrazovnim ustanovama u voćarskom sektoru u Srbiji.

Posebno se apostrofira inicijativa Vlade Srbije, odnosno Ministarstva poljoprivrede u okviru CEFTA sporazuma za uvođenje Sistema jedinstvenog fitosanitarnog sertifikata, kao dostignuće u otklanjanju barijeta i u unapređivanju trgovinske razmene poljoprivrednih proizvoda u regionu.

Kao četvrti važan uspeh Srbije Holanđani ističu uspostavljanje šest zelenih koridora Zapadnog Balkana, koji su postali operativni već u roku od mesec dana od izbijanja korona virusa. Napominju da je to bila prva zajednička aktivnost carinskih službi CEFTA sporazuma, koja je pokazala da su Srbija i region Zapadnog Balkana brže reagovali na kriznu situaciju od ostatka Evrope.

Pored toga, holandski agro stručnjaci ukazuju i na porast elektronske trgovine koji je zabeležen u svim zemljama širom sveta, pa i u Srbiji. Konstatuju brzi zaokret potrošača ka kupovini putem interneta, što je po njima jedna od neočekivano pozitivnih promena u srpskoj agroekonomiji ove godine.

– U aprilu 2020. godine, na prvom vrhuncu pandemije u Srbiji, kupovina putem interneta u onlaljn prodavnicama poljoprivrednika zabeležila je skok od preko 400 odsto za manje od godinu dana – naglašava se u analizi.

Digitalizacija poljoprivrede u Srbiji nastavlja se dalje i brzo uzima maha. Poljoprivreda je konzervativan sektor i obično treba vremena da se uvedu inovacije u svakodnevnu praksu. Međutim, globalna pandemija naterala je srpske poljoprivrednike da traže nove tehnologije. Ovo su podržali Ministarstvo poljoprivrede i državna poljoprivredna savetodavna služba.

Srpski poljoprivrednici se sada nalaze u okruženju u kojem se ekonomija može zaustaviti i restartovati u momentu za šta će najvažniji biti otpornost, novi poslovni modeli i trajno prilagođavanje.

Naročita pažnja u analizi posvećena je Berlinskom procesu, kao inicijativi čiji je cilj jačanje regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu i pomoć integraciji ekonomija našeg regiona u Evropsku uniju. Ocenjuje se kako će ova inicijativa suziti jaz između regiona i EU, da će biti katalizator za dublju regionalnu ekonomsku integraciju i odskočna daska ka jedinstvenom tržištu EU.

Srbija je najveći proizvođač poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda na Zapadnom Balkanu. U regionu CEFTA, Srbija obezbeđuje najmanje polovinu regionalne proizvodnje različitih poljoprivrednih proizvoda.

Najjači podsektor je proizvodnja voća, ali srpske plantaže takođe učestvuju sa više od jedne polovine u regionalnoj proizvodnji kukuruza, ječma, šećerne repe i soje, primećuju u Holandiji.

– Srbija je drugi najveći proizvođač soje u Evropi, odmah posle Italije, sa potencijalom da dostigne lidersku poziciju. U 2019. godini, Srbija je imala udeo od jedne četvrtine u ukupnoj proizvodnji soje u EU. U 2020, ovaj udeo će verovatno biti veći.

Procenjujući proizvodnju soje sa nivoa evro-regiona, AP Vojvodina je na prvom mestu među više od 300 evropskih regiona.

U tekstu se dodaje da je procenjena ukupna površina useva pod pšenicom u Srbiji 2020. oko 600 hiljada hektara, pet posto više nego prethodne godine, uglavnom zbog visokih cena pšenice tokom 2019/20.

Proizvodnja kukuruza za 2020/21. procenjuje se na 8,0 miliona metričkih tona, gotovo 10% više u odnosu na prethodnu godinu. Izvoz kukuruza u Srbiji od 3,2 miliona tona u 2019/20. bio je rekordan, samo su neke činjenica navedenih u tekstu holandskog Ministarsva poljorpivrede.

Foto: Agro TV


reklama